Atentati koji su menjali istoriju

0

Atentat na bivšeg premijera Japana Šinza Abea, na koga je pucano dok je držao predizborni govor u gradu Nara podseća na brojne atentate u prošlosti koji su izmenili tok istorije. Ovo nije prvi atentat na premijera Japana.

U zemlji izlazećeg sunca je 26. oktobra 1909. godine ubijen Ito Hirobumi, četvorostruki premijer. Na njega je atentat izvršio korejski nacionalista An Jung Guen, koji je bacio bambu na Hirobumija.

Prvi veliki atentat je zabeležen u starom Rimu. Rimskog cara Julija Cezara ubili su senatori, predvođeni Markom Guinijem Brutom, 15. marta 44. godine pre nove ere. U Pompeji u pozorištu cezara su senatori boli noževima, dok nije izdahnuo. U januaru te godine bio je proglašen imperatorom. Ovaj atentat je doveo do oslobodilačkog građanskog rata. Smatra se da je drugi ubod u grudi bio smrtonosan za Cezara, koji je kako se navodi u tom trenutku izgovorio .“Zar i ti, sine Brute?“.

Prvi svetski rat je započeo Sarajevskim atentaton na nadvojvodu Franca Ferdinanda. Njega je pucnjem iz pištolja ubio Gavrilo Princip, u Sarajevu, 28. juna 1914. godine. Metak koji je Princip ispalio čuva se kao artefakt u dvorcu Konopište, u blizini Benešova u Češkoj, dok se pištolj nalazi u istorijskom muzeju u Beču. Ćelija u kojoj je tamnovao atentator Gavrilo Princip, u starom zatvoru Terezin, danas je turistička atrakcija. Ovaj atentat je izazvao prvi svetski rat u kojem je poginulo 20 miliona ljudi.

Poslenjeg ruskog cara Nikolaja II Romanova, zajedno sa celom porodicom, ubili su ruski boljševici 1918. Egzekucija je trajala 20 minuta. Raskomadana tela su bačena u okno starog rudnika u šumi Koptiakij. Taj atentat je promenio tok istorije Rusije i omogućio stvaranje Sovjetskog saveza, komunističke države koja je postala svetska super sila i čija moć je temelj današnje Rusije.

Dok je sa dva praunuka odlazio u vrt, na uobičajenu moilitvu, 30. januara 1948. ubijen je indijski lider Mahatma Gandi. Njega je sa tri hica ubio hinduistički fanatik Nathuram Godse, povezan sa ekstremnom grupom Mahasabha. On je smatrao da je Gandi odgovoran za popuštanje pakistanskim vlastima i muslimanskim frakcijama.

Premijer nezavisnog Konga Patris Lumumba, svrgnut državnim udarom, pogubljen je u pokrajini Katanga 17. januara 1961. Toga dana je avionom prebačen u Elizabetvil ( današnji Lumumbaši) i predat jedinicama katangijskog vođe Tsombea. Ubijen, zakopan, pa potom otkopan i telo mu je raskomadano i na kraju sprženo kiselinom. Ostao je samo jedan zub koji je iz Belgije vraćen u Demokratsku republiku Kongo, prošlog meseca i čuva se u mauzoleju. Njegova politička misija je bila stvaranje Konga, nezavisnog interesa Belgije i plemenskih interesa.

Američki predsednik Džon Kenedi ubijen 22. novembra 1963. Atentator je bi bivši marinac Li Harvi Osvald. Ubistvo se dogodilo u Dalasu u Teksasu, u 12 sati 30 minuta po lokalnom vremenu. Osvald je uhvaćen u bioskopu nedaleko od mesta gde je Kenedi ubijen. Telo Džona Kenedija je prebačeno u Vašington gde su stotine hiljada ljudi odavale počast ubijenom američkom predsedniku. Ovaj atentat je, prema mišljenju mnogih, do danas ostao nerasvetljen, iako je značajno uticao na promene vlasti u SAD.

Pet godina kasnije ubijen je njegov brat Bob Kenedi, u noći između 5. i 6. juna 1968. u plesnoj dvorani hotela Ambasador u Los Anđelesu. Dok je slavio izbornu pobedu. Na njega je pucano pred novinarima koji su ga pratili.

Vođu Pokreta za građanska prava Afroamerikanaca Martina Lutera Kinga ubio je Džejms Erl Rej u Memfisu u državi Tenesi, u 18 časova , 4. aprila 1968. Pogođen je snajperom u glavu. Sahranjen je na groblju u Atlanti.

Izraelski premijer Jicak Rabin ubijen je 4. novembra 1995. u Tel Avivu, posle učešća na skupu u odbranu mira. Ubio ga je jevrejski ekstremista Jigal Amir. Njegovoj sahrani u Jerusalimu prisustvovalo je oko milion Izraelaca.

Dvostruka premijerka Pakistana Benazir Buto umrla je posle bombaškog napada 2007. godine koji se dogodio u Ravalpindiju, 30 kilometara od glavnog grada Islamabada. Benazir Buto koja u to vreme bila vođa opozicije, umrla je u bolnici ubrzo posle napada u kojem je stradalo najmanje 20 ljudi.

Na ovim našim prostorima je takođe bilo atentata koji su menjali tok istorije. Aleksandar Obrenović, kralj Srbije, ubijen je u noći između 28. i 29. maja 1903. godine. Na isti dan , 35 godina ranije, u Košutnjaku je ubijen knez Mihailo Obrenović. Aleksandra Obrenovića su ubili srpski oficiri koji su pripadali udruženju „Crna ruka“. On i njegova supruga Draga Mašin, raskomadani su bačeni sa prozora Starog Dvora. Njegova smrt je označila kraj dinastije Obrenovića i dovela je na srpski tron dinastiju Karađorđevića.

Srpski kralj Aleksandar Karađorđević je ubijen u atentatu u Marseju 9. oktobra 1943. godine, sa četiri metka. Atentator Vlado Černozemski, poreklom Bugarin, a pripadnik Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije, je tom prilikom ubio i Luja Bartua, šefa diplomatije Francuske. U pripremi atentata su učestvovali i članovi hrvatske ustaške organizacije, VMRO-a, pa i , kako se tvrdi, Musolinijeva vlada…

Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen je ispred zgrade Vlade 12. marta 2003. godine, snajperskim metkom. Njegovo ubistvo zaustavilo je reforme koje je pokrenuo. Ubili su ga pripadnici Jedinice za specijalne operacije koja je bila pod komandom srpske tajne službe. Do danas nije rasvetljen ovaj zločin, niti utvrđeno ko je organizovao i sa kojim ciljem ubistvo premijera Đinđića.