Rat u Ukrajini, uz strahovita razaranja, doneo je do sada nezapamćeni propagandni sukob dve strane. Bukvalno su izveštaji zapadnih medija dijametralno suprotni od vesti koje se objavljuju u Rusiji. U moru dezinformacija, osim istine, izgubile su se i analize koje se bave ratnim i vojnim ciljevima ruskog napada na Ukrajinu. Ruska strana prvih mesec dana rata nije saopštila šta je vojni cilj intervencije u Ukrajini.
Sada je ruska vojska objavila da je “prva faza operacije” uveliko postignuta, što je omogućilo ruskim vojnicima da se okrenu svom “glavnom cilju – oslobođenju Donbasa”. Rusija se okrenula ka razbijanju ukrajinske vojske na istoku u nadi da će naterati Kijev da preda taj deo teritorija, i da tako okonča rat.
Rusija premešta snage iz severne u istočnu Ukrajinu kako bi pokušala okružiti ukrajinske vojnike, ali neke ostaju u blizini glavnog grada Kijeva kako bi zadržali deo ukrajinske vojske, rekao je savetnik ukrajinskog predsednika Oleksij Arestovič.
Dodao je i kako je Ukrajina poboljšala svoju pregovaračku poziciju zalažući se za osiguranje neutralnog statusa.
Takođe je rekao da će rat još nedelju dana biti u aktivnoj fazi.
Mediji i vojni stratezi na Zapadu pretpostavljaju da uskoro sledi velika ofanziva na istoku, s ciljem uništavanja tamošnjih ukrajinskih vojnih kapaciteta. To je potvrdio i ministar odbrane Ruske Federacije, Sergej Šojgu koji je izjavio je: “Glavni zadaci prve faze ‘specijalne vojne operacije’ u Ukrajini su ispunjeni. Možemo krenuti ka glavnom cilju – oslobađanju Donbasa”.
To neće biti lak zadatak. Najjači deo ukrajinske vojske koncentrisan je u istočnoj Ukrajini, gde je bila zatvorena u borbama sa snagama koje podržava Moskva u gotovo osmogodišnjem sukobu. Ako Rusija uspe da opkoli i uništi ukrajinske snage u industrijskom srcu zemlje zvanom Donbas, mogla bi da pokuša da diktira svoje uvjete Kijevu i potencijalno pokušati da podeli zemlju na dva dela, smatraju zapadni analitičari.
Šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov rekao je da bi promena fokusa mogla odražavati Putinovu nadu da će razbiti Ukrajinu na dva dela, slično kao Sjevernu i Južnu Koreju, i da uvede “liniju razdvajanja između okupiranih i neokupiranih regija”. “On ne može progutati celu zemlju”, rekao je Budanov, dodajući kako se čini da Rusija pokušava “povući okupirane teritorije u jedinstvenu kvazi-državnu strukturu i suprotstaviti je nezavisnoj Ukrajini”. Putin i njegovi generali nisu otkrili konkretne vojne ciljeve ili planirani vremenski okvir, ali Kremlj je očito očekivao brzu pobedu kad su ruske trupe 24. februara ušle u Ukrajinu.
Rat u Donbasu traje još od 2014., a tadašnji predsednik Petro Porošenko proglasio je 2018. formiranje Združenih operativnih snaga, koja je objedinila sve jedinice ukrajinske vojske, policije, službe bezbednosti (SBU), Nacionalne garde i granične službe raspoređene u ratnoj zoni. Ova reorganizacija pokazala je koliko su tamošnje jedinice strateški važne za Ukrajince. Sadašnji predsednik Volodimir Zelenski promenio je komandu ukrajinskih oružanih snaga, pa i unutar JFO, gde je na položaj komandanta postavljen general Oleksandr Pavliuk umesto Volodimira Kravčenika.
Vojni analitičari se slažu da bi veliki udarac za ratne napore Kijeva bio ako bi Rusija uspela poraziti ukrajinske jedinice JFO u Donbasu. Iako se krije tačan broj tamošnjih ukrajinskih vojnika, procenjuje se da ih ima 40.000, što je četvrtina ukrajinskih kopnenih snaga. Te procene su napravljene kad je Moskva pokrenula svoju poslednju invaziju pre pet nedelja, a kasnije su verojatno dopremljene nove vojne formacije i tehnika. Treba uzeti u obzir da su i Ukrajinci imali gubitke u proteklom razdoblju. U svakom slučaju, na početku ruskog napada tamo je bilo deset profesionalnih brigada ukrajinske vojske, koje su na mnogim mestima dobro utvrđene. Ipak, Rusi su u proteklih mesec dana osvojili delove teritorija u regijama Lugansk i Donjeck, koje u držali Ukrajinci.
Poraz velikog dela ukrajinske regularne vojske u Donbasu mogao bi Rusiji doneti i dva strateška cilja. To bi demoralisalo Kijev, a Putin bi, računa se, mogao da proglasi pobedu u Rusiji, kada bi preuzeo kontrolu nad Donbasom.
“Okruženje i uništenje velikog dela ukrajinskih regularnih snaga moglo bi predstavljati potvrdu ruske pobede”, rekao je Samuel Krani-Evans, analitičar vojnih nauka na Royal United Services Institute u Londonu.
– Protiv Ukrajinaca su snage koje podržava Rusija i ruska 8. kombinovana armija, koja je osavremenjena dodavanjem više oklopa, kako bi bila zaštićena i sposobna za operacije proboja. Rusija ima vojnu silu dovoljno snažnu da razbije JFO, a činjenica da deluje metodičnije je zabrinjavajuća – dodao je Krani-Evans.
Iz Moskve su stigle optužbe da su ukrajinske oružane snage rasporedile bataljon raketnih sistema zemlja – vazduh S-300 u Donbasu kako bi se pripremile za ofanzivu, kao i da su jedinice 92. zasebne mehanizovane brigade upućene u Donbas iz regije Harkov pod izgovorom da se tradi o vojnoj vežbi.
Dosadašnji pokušaji Rusije da brzo zauzmu Kijev, Harkov i druge velike gradove na severoistoku, osujećeni su dobro organizovanom ukrajinskom odbranom i logističkim izazovima koji su zaustavili rusku ofanzivu. Mikola Sunhurovski, vojni analitičar u Centru Razumkov sa sedištem u Kijevu, objasnio je da je Rusija zasad odustala od pokušaja napada na Kijev i druge velike ukrajinske gradove i da ih opseda kako bi pokušala oslabiti Ukrajinu i osvojiti vreme.
– Rusija je promenila taktiku kako bi preraspodelila svoje snage i pripremila se za sledeću aktivnu fazu rata – rekao je Sunhurovski.
Pad Mariupolja oslobodio bi tamošnje ruske snage i omogućio im da formiraju svojevrsna klešta s drugom grupom vojnika koja se kreće iz Harkova na severoistoku kako bi pokušali opkoliti ukrajinsku vojsku na istoku.
– Čini se da ruske snage koncentrišu svoje napore za opkole ukrajinske snage koje su suočene sa separatističkim regijama na istoku zemlje, napredujući iz smera Harkova na severu i Mariupolja na jugu – tvrdi britansko Ministarstvo odbrane.
Posljednjih dana ruska vojska koristiti svoj arsenal krstarećih projektila iz vazduha i sa mora za metodično gađanje skladišta goriva, vojnih arsenala i postrojenja za oružje u Ukrajini. Cilj je da neutrališu ukrajinske trupe i spreče dovlačenje zaliha.
Phillips P. O’Brien, profesor strateških studija na Univerzitetu St. Endrjus tvrdi da su ruski napadi krstarećim raketama na Lavov, u blizini granice s Poljskom, deo ruske strategije za prekid snabdevanja ukrajinskih snaga koje se bore na istoku.
Obe strane žele odmor iz različitih razloga, a Kremlj ga koristi za pregrupisanje svojih snaga i traženje novih taktika bez promene svog strateškog cilja pokoravanja Ukrajine. Taktika se menja – od početnog (neuspelog) blickriga do opsade gradova, uništavanja privrede i infrastrukture bombardovanjem, blokade luka….
