Ambasada SAD u Beogradu je kao uvredljive i netačne odbacila optužbe najviših srpskih zvaničnika na račun američkih kongresmena koji su ukazali na problem sa korupcijom i slobodom medija u Srbiji.
„Od akademskih razmena do saradnje na polju bezbednosti i borbe protiv kovida-19, odnosi SAD sa Srbijom su odlični i svakim danom sve bolji. Nedavni navodi protiv naših izabranih članova Kongresa su apsurdni, uvredljivi i netačni”, izjavio je portparol ambasade SAD.
Premijerka Srbije Ana Brnabić juče je povodom posete Vašingtonu lidera opozicione Stranke slobode i pravde Dragana Djilasa pored ostalog rekla da „ne veruje da se video sa bilo kojim kongresmenom bez ijednog dinara ili dolara“.
Onda su „platili još malo“ da se napiše onakvo pismo, dodala je ona, aludirajući na pismo američkih kongresmena predsedniku SAD Džozefu Bajdenu o stanju demokratije u Srbiji.
Grupa članova američkog Kongresa zatražila je 5. novembra od američkog predsednika Džozefa Bajdena da razmotri uvodjenje sankcija onima koji destabilizuju Zapadni Balkan, navodeći da su zabrinuti zbog uticaja političke situacije u Srbiji na region i Evropu.
U pismu upućenom Bajdenu, oni su takodje pozvali administraciju da nastavi da se angažuje i razgovara sa srpskom vladom kako bi se iskorenila korupcija u Srbiji i zaustavili napadi na medije.
Na pismo kongresmena reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da je „ponosan na sve što je uradio za Srbiju i na mir i stabilnost u regionu“.
Vučić je rekao da je pismo Bajdenu potpisalo nekoliko kongresmena iz Demokratske stranke, a da će se videti „koliko će kongresmena da potpiše ‘srpsku rezoluciju’ u narednih mesec dana“.
Potpisnici pisma Bajdenu su članovi Predstavničkog doma, iz odbora za obaveštajna pitanja, unutrašnju bezbednost i spoljnopolitičke odnose – Radža Krišnamorti, Riči Tores, Dejvid N. Sisilin, Jan Šakovski, Džejms P. Mekgavern i Majk Kvigli.
To nije prvi dokument upućen Bajdenovoj administraciji u vezi sa Srbijom. Početkom oktobra kongresmeni i članovi Albanskog kokusa obratili su se Bajdenu i državnom sekretaru Entoniju Blinkenu tražeći veće angažovanje SAD u sporu Kosova i Srbije. Ubrzo potom, Bajdenu i Blinkenu obratile su se organizacije albanske, bošnjačke i crnogorske dijaspore, zabrinute zbog „sve ratobornijeg ponašanja vlade u Beogradu prema Crnoj Gori, Kosovu i Bosni i Hercegovini“.
