Ako Izrael pokrene kopnenu ofanzivu u pojasu Gaze, to bi trajalo godinama i bile bi užasne borbe, ocenio je Dejvid Petreus, koji je bio komandant američkih snaga u Iraku i Avganistanu. Govoreći nakon brutalnih napada Hamasovih militanata na Izrael koji su ostavili više od 1300 mrtvih i hiljade povređenih, Petreus koji je bio i direktor CIA-e upozorio je da bi nastavak izraelske kampanje bombardovanja kopnenom invazijom vrlo brzo mogao postati
Sve su češći sukobi između Hezbolaha i Izraelske armije. Svakodnevno se pojačava intenzitet sukoba duž čitave granice, iako je u početku bilo svega nekoliko tačaka na kojima se pucalo. Artiljerija, tenkovski topovi, dronovi i helikopteri koriste se svakodnevno. Hezbolah je već izgubio petnaestak ljudi. To , naravno , još uvek nije totalni rat jer Izrael i Hezbolah pokušavaju da se pridržavaju pravila koja su na snazi od rata 2006. godine.
Iranski predsednik Ibrahim Raisi upozorio je da će doći do ‘okrutne osvete islamskog sveta‘ za zločine počinjene u Palestini i Gazi, nakon što je pogođena bolnica u Gazi. – Napad na bolnicu je kraj Izraela i cionističkog režima, rekao je Raisi hiljadama Iranaca okupljenih u središtu Teherana. – Svaka kap krvi koju Palestinci proliju dovodi cionistički režim jedan korak bliže padu, rekao je Raisi, koji je takođe optužio SAD da
Britanski ministar za imigraciju Robert Dženrik uporedio je Bi-Bi-Si-jevo izveštavanje o sukobu Hamas-Izrael sa antisemitskom „krvnom klevetom“. Ovaj emiter našao se na udaru nekoliko britanskih zvaničnika zbog izveštavanja o napadu na bolnicu u Gazi, 17. oktobra, za koji Izrael i Palestinci okrivljavaju jedni druge. „Izveštavanje o tragičnoj eksploziji u bolnici Al-Ahli od strane Bi-Bi-Sija i drugih bilo je kao krvna kleveta 21. veka“, napisao je Dženrik. U svom postu, Dženrik
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da odnosi sa Srbijom, nezavisno od političkih elita koje su u određenom trenutku na vlasti, moraju biti najbolji mogući. „To osjećaju i tako smatraju i građani u Crnoj Gori i građani u Srbiji. I to je i moja politika. Naši odnosi se, prije svega, baziraju na ekonomskoj važnosti, ali i na tradicionalnim istorijskim vezama naše dvije države“, rekao je Milatović u intervjuu za
Ambasada Francuske u Prištini, razjasnila je izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona u vezi sa liberalizacijom viza za Kosovo i istakla da francuski predsednik nije zatražio uvođenje viza Kosovu. U odgovoru medijima, francuska ambasada na Kosovu saopštila je da je akcenat Makronove izjave u Tirani više bio na traženju odgovornosti od strane srpskog predsednika Aleksandra Vučića za napad 24. septembra u Banjskoj. „Tokom konferencije za novinare sa albanskim premijerom Edijem Ramom,
Ruske snage izvele su tokom noći nove vazdušne napade na ciljeve u istočnoj, južnoj i severnoj Ukrajini, saopštila je ukrajinska vojska. Nema izveštaja o žrtvama. Napad je , kako se tvrdi, izveden sa 17 različitih vrsta oružja, uključujući balističke i krstareće rakete i dronove, na industrijske, infrastrukturne, civilne i vojne objekte. Ukrajinske snage oborile su tri bespilotne letelice i jednu krstareću raketu. Rusija izvodi česte napade od početka rata u
Nema dovoljno vreća za mrtve u Gazi.Ovo je izvestila Agencija UN za palestinske izbeglice (UNRVA) u svom najnovijem izveštaju o situaciji u Gazi i na Zapadnoj obali. Peti dan zaredom, „Gaza je ostala bez struje, što je vitalne usluge, uključujući zdravstvo, vodu i kanalizaciju, dovelo do ivice kolapsa i pogoršanja nesigurnosti hrane“. UN podseća da stanovništvo Gaze ima „ozbiljno ograničen pristup vodi za piće“. Teška je i situacija raseljenih. UNRVA
Najmanje 2.750 Palestinaca je poginulo, a 9.700 je ranjeno u izraelskim napadima na Pojas Gaze od 7. oktobra, saopštilo je ministarstvo zdravlja u Gazi, preneo je Rojters. Odbrambene snage Izraela i izraelsko ministarstvo odbrane saopštili su da planiraju da evakuišu civile koji žive u krugu od dva kilometra od granice sa Libanom zbog učestalih raketnih napada poslednjih dana, prenosi Tajms of Izrael. U planu je evakuacija 28 naselja. Američki državni
Nekadašnji predsednik Finske, bivši posrednik Ujedinjenih nacija u pregovorima o statusu Kosova i Metohije i dobitnik Nobelove nagrade za mir Marti Ahtisari preminuo je jutros u 87. godini, preneli su finski mediji. Rođen je u Viborgu 23. juna 1937. godine. Izabran je za desetog predsednika Finske 1994. godine. Nakon predsedničkog mandata bio je međunarodni posrednik, između ostalog, i bivši posrednik UN u pregovorima o statusu Kosova i Metohije. Dodeljena mu
