Bajden: „Povlačenje je dobra odluka“

0
President Joe Biden speaks about Afghanistan from the East Room of the White House, Monday, Aug. 16, 2021, in Washington. (AP Photo/Evan Vucci)

“Stojim u potpunosti iza svoje odluke o povlačenju američkih trupa iz Avganistana”, rekao je predsednik Džo Bajden u sinoćnom obraćanju.

“Duboko sam tužan zbog činjenica sa kojima se sada suočavamo, ali ne žalim zbog svoje odluke da okončam američko ratovanje u Avganistanu,” naveo je Bajden.

Dodaje da je “uvek obećavao američkom narodu da će biti iskren”, ali priznaje da su talibani napredovali ” brže nego što smo očekivali”.

Brzi kraj avganistanske vlade samo pokazuje da je njegov izbor da okonča rat bio ispravan, istakao je.

Amerikanci ne mogu i ne treba da umiru i da se bore u ratu u kojem Avganistanci nisu spremni da se bore sami za sebe“, kazao je Bajden.

“Avganistanska vojska imala je 300.000 ljudi – više nego mnoge članice NATO- dali smo im svako oružje koje smo mogli, pružali smo im podršku iz vazduha, isplaćivali njihove zarade. Dali smo im svaku šansu, ali nismo im mogli dati volju za borbu”, rekao je Bajden.

Američki predsednik je rekao da će radije da primi kritike oko posledica američkog povlačenja nego da ostavi tu odluku drugom predsedniku i da je odluka da se napusti Avganistan “dobra odluka za Ameriku”.

“Mi smo bezbedno zatvorili našu Ambasadu i prebacili naše diplomate”, rekao je on, dodajući da ono što se sada dogodilo, isto tako moglo da se desi pre pet ili za 15 godina.

On je rekao da 20-godišnja misija nije imala za cilj “izgradnju nacije” ili “stvaranje jedinstvene, centralne demokratije”, već da spreči teroristički napad na američkom tlu.

Bajden je upozorio talibane da se ne mešaju u američku evakuaciju u Avganistanu i zapretio “razornom silom” ako to bude potrebno.

Bajden je kazao da je iskreno razgovarao sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem u junu u Beloj kući.

“Razgovarali smo o tome da li je li njihova vojska spremna da se bori se u građanskom ratu kad odemo, da se bori protiv korupcije,” kazao je predsednik SAD dodajući da avganistanska vlada nije poslušala njegov savet da pregovara o političkom rešenju sa talibanima.

Gospodin Gani je insistirao da će se avganistanske snage boriti. Ali očigledno je pogrešio,” rekao je Bajden.

Bajden je rekao da je bio suočen sa izborom da li da se drži prethodno postignutog dogovora o povlačenju američkih trupa ove godine, ili da pošalje još američkih vojnika nazad u Avganistan za “treću deceniju” rata.

On je rekao da ne želi da ponavlja greške iz prošlosti i da ne žali zbog odluke da nastavi sa povlačenjem.

“Posle 20 godina naučio sam na težak način da nikad nije dobro vreme da se povuku američke snage”, rekao je on.

Bajden je istakao da je dogovorom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa sa talibanima smanjeno prisustvo američkih trupa u zemlji sa oko 15.500 na 2.500. Dodaje da je Trampovim sporazum s talibanima bilo predviđeno da američke snage da napuste zemlju do 1. maja.

“Kao vaš predsednik morao sam da izaberem da li ću poštovati taj sporazum, ili biti spreman da se vratim u borbu protiv talibana usred sezone borbi u maju.”

Nakon 1. maja nije bilo dogovora o zaštiti američkih trupa od talibana, istakao je.

Bajden je rekao da ima nekoliko pitanja za one koji žele da američke snage ostanu u Avganistanu.

“Koliko još nadgrobnih spomenika želite na vojnom groblju u Arlingtonu (Vašington)? Koliko još naših sinova i kćeri moramo poslati tamo? To su greške koje ne smemo više ponavljati jer imamo vitalne interese u svetu koje ne smemo igrnorisati,” rekao je predsednik SAD.

Bajeden je kazao da će se okončanjem misije završiti najduži američki rat u istoriji.

“Sada vidimo da nema te vojne sile koja može uspostaviti demokratiju u Avganistanu, zemlje poznate kao ‘groblje carstava’,” kazao je Bajden dodajući da su SAD počinile mnoge greške u proteklim decenijama, ali da on ne želi da bude predsednik koji će tu odgovornost preneti na narednog predsednika.

“Ne želim zavaravati američki narod i reći mu da nam treba još samo malo vremena. Ne žalim zbog odluke da se povučemo iz Avganistana i želimo da se fokusiramo na ostale pretnje širome sveta,” kazao je Bajden.

Bajden je naveo da je odobrio slanje još 6.000 vojnika u Afganistanu kako bi evakuisali Amerikance i avganistanske saveznike.

Sigurno smo zatvorili našu ambasadu i izvukli naše diplomate. U narednim danima evakuisaćemo ćemo hiljade američkih državljana iz Afganistana. Već smo evakuisali 2.000 Avganistanaca i njihove porodice i smestili ih u SAD,” kazao je Bajden dodajući da će u narednim danima evakuisati još Avganistanaca koji su radili za američku ambasadu i agencije.

“Jasno smo dali do znanja talibanima [da] ako napadnu naše osoblje ili poremete našu operaciju – SAD će ih braniti razornom silom”, kazao je Bajden.

Odgovarajući na kritike da SAD nisu brzo reagovale da evakuišu ugrožene avganistanske civile, on je istakao da je razlog kašnjenja bio dvostruki.

Avganistanci nisu hteli da odu ranije“, istakao je.

Drugi razlog je taj što avganistanski zvaničnici nisu hteli da izazovu “krizu poverenja” koja bi se dogodila ako počne masovna evakuacija, naveo je Bajden.

Bajden je kazao da je kriza u Avganistanu “traumatična” za američke veterane koji su se tamo borili u poslednjih 20 godina. Za njih je, kaže, “ovo veoma lično”.

“To je i za mene. Radio sam na ovim pitanjima kao niko drugi”, istakao je.

“Od Kabula do Kandahara … razgovarao sam sa ljudima. Sastao sam se sa vođama. Razgovarao sam sa našim trupama i shvatio sam šta je moguće, a šta nije,” naglašavajući da će nastaviti da podržavaju Avganistance diplomatskim putem, zagovarati prava žena i devojčica u Avganistanu.

“Ali, pravi način za to nije beskonačni vojni sukob, nego diplomatija, ekonomija i pozivanje sveta da nam se pridruži”, kazao je američki predsednik.

On se nakon obraćanja naciji vratio u Kemp Dejvid, saopštila je Bela kuća.

Bajden koji se nekoliko dana nije oglašavao oko najveće krize od kada je postao predsednik, skratio je svoj boravak u Kemp Dejvidu, letnjikovcu američkih predsednika u Merilendu da bi u ponedeljak održao pomenuti govor u Vašingtonu.