Da li će Avganistan opet postati leglo džihadista?

0

Za američkog predsednika Džoa Bajdena nema sumnje: Vašington je pre dve decenije poslao vojnike u Avganistan kako bi garantovao sopstvenu bezbednost, to jest sprečio da ta zemlja bude leglo terorizma. On je u govoru prošlog ponedeljka ponovio da će Sjedinjene Države i dalje raditi na tome, navodi se u analizi Dojče velea.

Ali, ne dele svi njegovo uverenje da se protiv eventualnog novog terorizma iz Avganistana može boriti i ako niste na terenu. „Vraćamo se u stanje kakvo je postojalo pre 2001. godine. To znači, u žarište terorizma“, rekao je republikanski kongresmen Majkl Mekol.

Jedan general je izrazio zabrinutost da bi terorističke grupe poput Al Kaide i Islamske države mogle da obnove mreže u Avganistanu.

Danijel Bajman, stručnjak za terorizam na Bliskom istoku, piše da ima razloga za strah, ali da se štošta promenilo u poslednjih dvadeset godina. Bajman u časopisu Foreign Affairs navodi nekoliko razloga zbog kojih je malo verovatno da se sve vraća na staro: Al Kaida je izgubila veliki deo snaga, Islamska država je u neprijateljskim odnosima sa talibanima. I pre svega, kako piše Bajman, talibani su učili iz prošlosti i u skladu s tim se ponašaju drugačije.

Oni ne žele da budu država parija, već hoće međunarodno priznanje“, kaže i Kristijan Vagner, stručnjak za jugoistočnu Aziju u berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku. U prvom mandatu talibana, krajem devedesetih, priznale su ih samo tri zemlje: Pakistan, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Emirati. Talibani znaju da danas moraju da se ponašaju drukčije, ukoliko žele šire priznanje. „To podrazumeva i njihov odnos prema džihadističkim grupama“, kaže Vagner.

Ideja o Avganistanu u kojem relativno nesmetano žive međunarodni teroristi ne plaši samo Zapad. Rusija godinama održava kanale komunikacije s talibanima, a Kina od prije nekoliko meseci sve češće razgovara sa njima, ističe Dojče vele.

Vođstvo u Teheranu takođe se oslanja na dijalog s talibanima. Odlazeći ministar spoljnih poslova Džavad Šarif već je ponudio pomoć u mirovnim pregovorima koji se možda vode u Avganistanu. Sve tri susedne države ujedinjene su u borbi protiv džihadizma. Talibani bi morali biti svesni toga.

I konačno, čak i nakon povlačenja, SAD ne zavise samo od dobre volje talibana kada je u pitanju zaštita od terorističkih pretnji. Prema Danijelu Bajmanu, američka vojska ima dobre izviđačke mogućnosti, pa i opciju da udari dronovima. „Američka vojska je pronašla način da vazduhoplovne zračne baze van Avganistana koristi za napade ili na drugi način deluje ukoliko bi bilo neophodno“, piše ovaj stručnjak.

Međutim, veze između talibana i Al Kaide ostaju bliske, rekao je Edmund Fiton-Braun, šef misije Ujedinjenih nacija za nadzor terorističkih grupa. „Polazimo od toga da će vodstvo Al Kaide i dalje biti pod zaštitom talibana“, rekao je Fiton-Braun američkoj televiziji NBC.

Nasuprot tome sasvim drugačije izgleda situacija sa Islamskom državom. Prema izveštaju koji je Savet bezbednosti objavio u maju 2020, ova grupa je pretrpela „značajne udarce“. „Talibanske snage odigrale su važnu ulogu u nanošenju ovih udaraca IS-u“, navodi se.