Američka DEA je objavila da će otvoriti kancelariju u Albaniji i pozvala Albance preko ambasade da prijave kriminalce na određeni broj telefona i da im garantuje anonimnost. DEA premešta svoj operativni štab za Balkan iz Atine u Tiranu, u neku od luksuznih vila u Valoni, Skadru, Fieru, Elbasanu ili nekom drugom gradu, saznaje Albanian post.
Albanski narkobosovi nisu kao mafijaški bosovi drugih zemalja, koji se trude da budu što neprimetniji i prikriveni.
Naprotiv, oni su šampioni razmetanja svojim bogatstvom, oružjem, odnosima sa političarima, sudijama, policajcima i svima koji mogu biti korisni u vršenju njihove moći.
U vreme izbora u Albaniji često se dešava da njihovi ljudi preplavljuju gradove i sela kupujući glasove za poslanike i političare koji su im bliski.
Prema međunarodnim izveštajima, albanska mafija je danas četvrta u svetu po bogatstvu i moći: na listi deset najvećih kriminalnih organizacija nalazi se posle Koza Nostre, japanske Jakuze i ruske mafije, ali ispred Meksiken Narkos.
Albanske bande kupuju kokain direktno u Ekvadoru, zaobilazeći kolumbijske kartele i garantujući sebi povoljnije cene. Potom su, uz pomoć italijanske i ruske mafije, osvojili evropska tržišta.
U Engleskoj su albanske bande monopolizovale tržište kokaina, ostvarujući godišnji promet koji se procenjuje na oko 5 milijardi funti.
Ne postoji procena koliko novca ukupno okreće, ali je svakako reč o nekoliko desetina milijardi dolara godišnje. Ogromna cifra u poređenju sa 14 milijardi evra albanskog BDP-a.
Novac od kriminala ulaže se u građevinu i turizam Albanije, ali to je samo deo novca koji se pere.
Pravo pranje novca ide putem legalnih evropskih ekonomija i, pre svega, u novije vreme Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su se pretvorili u pravu veš mašinu za albanske bande.
U izveštaju američkog Stejt departmenta Albanija se opisuje kao zemlja sa „neverovatnom korupcijom, slabim pravnim i vladinim institucijama i slabom graničnom kontrolom u vezi sa trgovinom drogom, utajom poreza, krijumčarenjem i trgovinom ljudima kao najprofitabilnijim zločinima“.
Ukratko, Albanija se sve češće opisuje kao “mafijaška država”.
U međuvremenu, u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu lider demokrata u Albaniji Sali Beriša postao je „persona non grata“. On je godinama bio na čelu državnih institucija, optužen je za korupciju i veze sa organizovanim kriminalom.
Međutim, dolazak DEA nije akcija protiv droge, već početak pravog rata protiv albanske ilegalnosti. Nezakonitost koja prožima čitavo društvo, do najviših institucionalnih nivoa.
Ne treba zaboraviti da DEA nije eliminisala mafiju ni u SAD ni u Latinskoj Americi.Šta su prioriteti pve intervencije? Ovaj trajni prelazak u Albaniju i signali koji su mu prethodili, pokazuju početak nove političke strategije.
Ostaje da se vidi koje ciljeve Vašington sebi postavlja ovim potezom i kakve će rezultate postići.
Potez DEA prvenstveno ima za cilj zaustavljanje infiltracije ruske i gruzijske mafije na Balkanu i pokušaj Moskve da se proširi u regionu ovim tajnim kanalima.
Američka istraga o ruskim aktivnostima u naftnom sektoru i u nekim albanskim političkim krugovima definitivno je upalila alarm u Vašingtonu.
Ali ako su EU i SAD izabrale Tiranu kao bazu atlantskog prisustva na Balkanu na političkom i vojnom nivou, stiče se utisak da ovi potezi predtavljaju pokušaj da se uspostavi kontrola podzemlja.
Ako Tirana namerava da predstavlja atlantističku politiku u regionu, definitivno će morati da se oslobodi epiteta „mafijaške države” .
