Evropska unija je zabrinuta zbog aktivnosti Kine u Srbiji, a prećutkuju da je Peking ozbiljno uložio u nemački grad Duizburg, ocenjuje Dojče vele. Navodi se da se posrnula industrijska metropola na ušću reke Rur u Rajnu našla na jednom kraku novog kineskog Puta svile. Ovaj grad, u kojem je najveća rečna luka na svetu, je zadovoljan kineskim investicijama.
Preko Duizburga je nekada prolazila najveća trgovačka ruta od Briža do Rusije.
Kineska budućnost na Rajni i u Rurskoj oblasti već je počela: u Duzburgu studira više od 2.000 kineskih studenata, preko 100 kineskih preduzeća tu je „bacilo sidro“, a grad čak ima poverenika za kineska pitanja.
Sve je počelo pre 37 godina kada su se Duizburg i Vuhan (danas grad sa više od deset miliona stanovnika) zbratimili.
Duizburg je jedan od onih gradova-problema kojima, kao ni čitavoj Rurskoj oblasti, nakon propasti teške industrije baš ne ide ružičasto. Nezaposlenost je tu 11 odsto, gotovo tri puta više nego što je prosek na nivou Nemačke.
Najsvetlija tačka je rečna luka u kojoj je u poslednjih dvadesetak godina otvoreno 7.000 novih radnih mesta – i to zahvaljujući činjenici da tu završava jedan od rukavaca Novog puta svile kojim se Kina povezuje sa Evropom. Luka u Duizburgu igra posebnu ulogu u tom projektu.
Duisburg je povezan sa dvanaestak velikih gradova u Kini. Već sad se 30 odsto teretnog železničkog saobraćaja između Evrope i Kine obavlja preko luke u Duizburgu.“ Već sada neki tvrde da je Duizburg u Kini poznatiji od Berlina.
Pritom je u luci veoma brzo uočljivo ko je u svemu tome (bar za sada) „pobednik“ saradnje. Na tri uvezena kontejnera iz Kine, samo jedan odlazi nazad pun robe.
Ali uprkos tom nesrazmeru, u Duizburgu nije lako pronaći nekoga ko bi kritikovao odnose sa Kinom. Za većinu je Kina garant za budućnost, uprkos napetostima Pekinga i Vašingtona.
Nemci su, kada je reč o saradnji s kineskim partnerima, loše informisani, mnogo lošije nego kineska strana. I tehnika pregovaranja, koja u Kini spada u opštu kulturu, ovde se ne shvata dovoljno ozbiljno, navodi Dojče vele i ukazuje na to da su se kineski partneri do sada pokazali kao potpuno fer. Ipak, kinesko tržište još uvek je veoma zatvoreno i teško pristupačno, a sa Kinezima posebno trebalo biti oprezan kada su u pitanju osetljiva područja, poput osiguranja podataka ili telekomunikacija.
U gimnaziji „Maks Plank“ u ovom gradu od sledeće godine učenici će od sedmog razreda, pored francuskog i engleskog, da uče i kineski, jer je , kako tvrdi uporava škole, Kina nezaobilazna, bilo da se radi o ekonomskim ili kulturnim projektima.
Učenici su , navodi se, fascinirani kineskim, posebno tonalitetom, ali i znakovnim pismom, a firmama u Duizburgu će dobro doći kadar sa znanjem kineskog.
Duizburg je dobar primer za grad bez previše perspektiva koji profitira od kineskog partnerstva, navodi Dojče vele.
