Kako će se rat u Ukrajini odraziti na geopolitičku kartu sveta i Evrope. Mnogi analitičari mesecima iznose svoje mišljenje o toj temi, a Fajnenšel tajms je potražio odgovor od jednog od najvećih stratega spoljne politike Sjedinjenih država, nekadašnjeg državnog sekretara Henrija Kisindžera.
On smatra da će globalna geopolitička situacija doživeti značajne promene nakon završetka rata u Ukrajini. Na pitanje da li je u geopolitičkom interesu Amerike da podstiče veću udaljenost između Rusije i Kine?
– Nije prirodno da Kina i Rusija baš u svemu imaju identične interese. Nakon rata u Ukrajini, Rusija će morati ponovno da preispita svoj odnos prema Evropi i NATO-u. Mislim da nije mudro zauzeti suparnički stav prema dve države ‘protivnice’. Ni Rusija ni Kina neće postati intimni prijatelji Zapada, ali kad se pojave konkretna pitanja, moramo ostaviti otvorenu mogućnost za drugačiji pristup tim pitanjima. U razdoblju koje je pred nama, Rusiju i Kinu ne bi trebalo združivati kao sastavni element – rekao je Kisindžer.
Osvrnuo se i na administraciju Džoa Bajdena, koja svoj veliki geopolitički izazov predstavlja kao borbu demokratije protiv autokratije.
– Moramo biti svesni razlika u ideologijama i njihovim interpretacijama. S obzirom na evoluciju tehnologije i ogromnu destruktivnost trenutno dostupnog oružja, tuđa neprijateljstva mogla bi nam nametati zahtevanje za promenom režima u Rusiji, ali mislim da bi to trebalo izbjegavati, tj. sopstvenim stavovima uticati na takve promene – izjavio je bivši američki državni sekretar.
Što se tiče nuklearnih pretnji, Kisindžer kaže da smo danas suočeni s tehnologijama koje mogu dovesti do nezamislive katastrofe.
– Čudan aspekt trenutne situacije je da se oružje umnožava na obe strane i njegova se sofisticiranost svake godine povećava. Ali gotovo da nema rasprave na međunarodnom nivou o tome šta bi se dogodilo kad bi se nuklearno oružje zaista i upotrebilo. Moramo shvatiti da sad živimo u potpuno novoj eri. Tehnologija se širi svetom pa će diplomatiji i ratu biti potreban drugačiji sadržaj i to će biti izazov – izjavio je on.
On se s Vladimirom Putinom susreo 20 do 25 puta. Ruski predsednik zapretio je kako će odgovoriti nuklearnim oružjem ako oseti da je njegov režim pod egzistencijalnom pretnjom. Gde je Putinova crvena linija u ovoj situaciji?
– Susretao sam se s Putinom kao istraživač međunarodnih odnosa otprilike jednom godišnje u razdoblju od 15 godina i to isključivo zbog akademskih strateških rasprava. Mislio sam da su njegova osnovna uverenja neka vrsta mistične vere u rusku istoriju. Takođe, mislim da se oseća uvređenim zbog ovog velikog jaza koji se otvorio između Rusije i Evrope i istoka. Širenje NATO-a za njega je velika pretnja. Ali nikad ne bih predvideo napad ovako velikih razmera i pokušaj preuzimanja druge priznate države.
Mislim da je Putin pogrešno procenio situaciju s kojom se suočio na međunarodnom planu i očito je pogrešno izračunao sposobnosti Rusije da realizuje tako velik poduhvat. Kad dođe vreme za nagodbu, svi moraju uzeti u obzir činjenicu da se nećemo vratiti na pređašnji odnos, već na poziciju koja će za Rusiju biti drugačija, ali ne zato što mi to zahtevamo, već zato što je sama Rusija proizvela tu poziciju – kaže Kisindžer.
Za njega je sad najvažnije pitanje koliko će se ova eskalacija i rat u Ukrajini nastaviti i hoće li se proširiti.
– Nemam predstavu o tome je li Putin dostigao granicu svojih sposobnosti. Ako dođe do eskalacije sukoba, hoće li se u tom slučaju koristiti nova kategorija oružja kakvo u 70 godina njegovog postojanja nikad nije korišćeno? Ako se ta granica pređe, to će biti izuzetno značajan događaj. Jer na globalnom nivou ne znamo koje bi bile sledeće linije podele. To ne bismo smeli prihvatiti – rekao je bivši američki državni sekretar.
Što se tiče Kine i predsednika Si Đinpinga, Kisindžer smatra da kineski čelnik sad najviše razmišlja o tome kako izbeći situaciju u kojoj se našao Putin.
– Mislim da mu je prioritet da nema većinu sveta okrenutu protiv sebe i Kine, bez obzira na krizu koja bi mogla nastati – zaključio je on.
