„Moramo u zemljama Evropske unije brzo doći do koncepta jedinstvenog rešenja problema masovne migracije. Do sada su mnogi političari u Evropi vodili politiku zabijanja glave u pesak. Međutim, trebalo bi samo pogledati stopu nataliteta u Africi da se shvati kako nas očekuje džinovski problem“, rekao je , pre dve nedelje Žozep Borel Fonteljes,
Španac koji je predložen, a najverovatnije će biti I zabran, za novog šefa diplomatije Evropske unije. Ko je Borel?
Odlučan protivnik katalonskog i kosovskog otcepljenja, kao i Bregzita, granice smatra ožiljcima koje istorija ostavlja na koži zemlje. I neće nove ožiljke.
Žozep Borel Fonteljes se, posle duge političke karijere, povukao iz javnosti. A onda ga je prošlog leta premijer Pedro Sančez zamolio da preuzme Ministarstvo spoljnih poslova. Borel je pristao.
Borel je Katalonac i katalonski socijalista. Ali se energično suprotstavio katalonskom otcepljenju od Španije.
Borel je rođen 1947. u porodici pekara. Prva iskustva skupljao je u regionalnoj vladi Madrida od 1979. do 1983. Godinu dana kasnije, postao je državni sekretar za finansije, a od 1991. do 1993. bio je ministar za infrastrukturu, transport i životnu okolinu u vladi socijaliste Felipea Gonzaleza. Predvodio je socijaliste kao kandidat za premijera na izborima 2000.
Između 2004. i 2007. bio je predsednik Evropskog parlamenta. On je inženjer vazduhoplovne raketne tehnike, a ima i titulu doktora ekonomije. Osim toga, ima master američkog univerziteta Stanford, kao i Francuskog instituta za naftu. Vodio je računarsko odeljenje španskog naftnohemijskog koncerna Cepsa.
Godine 2012. morao je da podnese ostavku na mesto direktora Evropskog visokoškolskog instituta u Firenci, jer nije prijavio paralelni prihod kao član nadzornog odbora energetskog koncerna Abengoa.
Borel ne krije da ne odobrava nikakva regionalna otcepljenja. Bregzit je propratio jednako oštrim rečima, kao i katalonske separatiste. Prilikom martovske posete Beogradu u svojstvu ministra spoljnih poslova Španije, jasno je rekao da se protivi nizavisnosti Kosova. Španija je jedna od pet članica EU koje nisu priznale Kosovo.
Na jednom kolokvijumu početkom juna u Madridu, on je, imajući u vidu supersile Kinu, Rusiju i SAD, formulisao svoju evropsku filozofiju: „Živimo u svetu divova, i ako padnemo ispod određene veličine, pašćemo u irelevantnost“.
Za njega u tu filozofiju spadaju i veći izdaci za odbranu, kao i bolji podsticaji za vrhunsku tehnologiju. Iako je granice uporedio sa ožiljcima, on zahteva konsekventno obezbeđivanja spoljnih granica Evropske unije.
