Kineski i američki naučnici rade na razvoju vakcine protiv korona-virusa, piše Dojče vele. Ako sve bude išlo po planu, moći će da je testiraju na ljudima za tri meseca. Pitanje je samo: da li će do tada epidemija već da prođe?
Kineski lekari iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) uspeli su da izoluju novi virus i da analiziraju njegov genetski kod. To je potvrdio rukovodilac instituta Su Venbo za kinesku novinsku agenciju Sinhua.
Još nikada u istoriji čovečanstva nije se tako brzo otkrio prelaz novog patogena s jedne, za sada još uvek neidentifikovane životinje, na čojeka. Virus je u potpunosti dekodiran, razmnožio se u ćelijskoj kulturi, a ta dostupna saznanja svetu su predstavljena u formi naučne publikacije.
Kineski naučnici već su krenuli s razvojem vakcine. Na tome se istovremeno radi i u SAD, Australiji i drugim zemljama. U SAD na tome radi nova grupa za istraživanje vakcine Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) pod vođstvom Entonija S. Fausija, direktora Instituta za alergijske i zarazne bolesti (NIAD).
Fausi je u jednom stručnom časopisu napisao da bi vakcine koje su već razvijene protiv virusa SARS i MERS, verovatno mogle da budu dobra osnova za razvoj vakcine protiv virusa nCoV.
Ali, razvoj vakcine protiv korona-virusa otežava to što je on veoma promenljive strukture. Isto tako je bilo i kod SARS-a. Lekari su se plašili da vakcina sa aktivnim supstancama spajk-proteina može čak i da pospeši prodiranje određenih varijanti virusa.
Ipak, Fausi smatra da bi spajk-vakcina, isto kao i nukelokapsid-proteinska-vakcina mogle da budu baza za dalja istraživanja na nCoV-vakcini. I proizvođači vakcina, poput firme „Novavkas“ iz Merilenda – koja je već razvila vakcinu protiv virusa MERS – već su na startnim pozicijama.
Na razvoju vakcine rade i australijski naučnici, predvođeni Kejtom Čepelom sa Univerziteta Kvinslend. Oni pritom koriste tzv. molekularnu stezaljku. Ideja je da se virus sagleda već u njegovoj preliminarnoj fazi. Tako bi imuni sistem mogao da ga napadne pre nego što se on stopi s ćelijama. Istina, ta metoda je pokazala dejstvo protiv drugih opasnih virusa poput ebole, SARS-a i MERS-a, ali samo u laboratorijskim uslovima.
Najveći izazov je, isto kao i kod SARS-a, brzina razvoja vakcine. Naučnici okupljeni oko Fausija nadaju se da bi već za tri mjeseca vakcinu mogli da testiraju na ljudima.
Ako sve bude išlo po planu, s uvođenjem vakcine može se računati najranije na leto 2020. To bi svakako bio rekord u razvoju neke vakcine – kod SARS-a je to trajalo oko 20 meseci, a vakcina je bila razvijena tek kada je epidemija već bila na kraju.
No, da li će se uopšte ići toliko daleko, zavisi od toga koliko će uspeha imati potpuno drugačiji pristup: terapija nevirusnim lekovima.
Fausi je pisao da bi mogli da budu razmotrena različiti antivirusni lekovi širokog spektra, poput onih protiv ebole i HIV-a. Kineske zdravstvene službe su za svaki slučaj već poručile velike količine lekova protiv HIV-a, potvrdila je agenciji Rojters portparolka firme „AbbVie“ iz Čikagu.
Postoji još jedan, potpuno drugačiji pristup borbi protiv virusa: tzv. monoklonalnim antitelima – imunološki aktivnim proteinima koji zapravo pozivaju telo na potpuno specifičan imuni odgovor.
Herbert Virdžin iz Vir-biotehnologije u Ilinoisu, SAD, izjavio je da je njegova firma već razvila antitela koja su se – u laboratorijskim uslovima – pokazala kao delotvorna protiv SARS-a i MERS-a. On smatra da bi neka od njih mogla da neutralizuju korona-virus. „Možda imaju potencijal u terapiji virusa iz Vuhana“, rekao je Virdžin.
Karantin je i dalje najefikasnija mera
Da li će se na tržištu pojaviti vakcina, to zavisi i od daljeg širenja epidemije. Kinezi za sada koriste najdelotvornije sredstvo u suzbijanju bolesti: izolaciju obolelih i karantin za kompletne gradove. Tim merama je za sada pogođeno 43 miliona ljudi.
Pri tom se čini da se nCoV-infekcija manje završava smrtnim ishodom, nego što je to bio slučaj sa SARS-om. Tada je umrlo 8.000 pacijenata kod kojih je ustanovljena zaraza, a u ovoj epidemiji smrtnost je znatno manja.
Broj inficiranih istina rapidno raste, ali relativno mali broj pacijenata umire od posledica infekcije – mahom su starije osobe koje su već bile bolesne.
Profesor Mark Heris, virusolog na Školi za molekularnu i ćelijsku biologiju na Univerzitetu Lids procenjuje da je smrtnost samo oko 0,1 odsto. On u svojim procenama uzima u obzir i verovatno veliki broj neprijavljenih pacijenata sa veoma blagim tokom bolesti, a koji se nisu ni javili klinikama te tako ne ulaze u zvanične statistike.
Ako su njegove pretpostavke tačne, onda ovaj virus nije ništa opasniji od sezonskog gripa.