U Kosovskoj Mitrovici održava se Kongres srpskih lekara o posledicama NATO bombardovanja 1999. godine.O vezi osiromašenog uranijuma i malignih oboljenja nakon bombardovanja NATO-a u srpskoj javnosti se godinama vodi polemika a bez da šira javnost ima uvid jesu li se sprovodila istraživanja na terenu. Tako se ova tema čvrsto ugradila u poslovičnu liniju podele na „patriote“ i „izdajnike“, dok se u delu javnosti doživljava kao politička propaganda različitih administracija na vlasti u protekle dve decenije.Istovremeno, dok je, sa jedne strane, u medijima često prisutna tvrdnja da Srbija prednjači po broju obolelih od malignih bolesti, što je poruka koja do sada prednjači i sa današnjeg naučnog skupa, sa druge strane neke druge zvanične statistike smeštaju Srbiju u globalni prosek pojave kancera i to onih oblika koji se uglavnom povezuju sa životnim stilom (pušenje, ishrana) i industrijskim razvojem („prljavi“ izvori energije, tretiranje otpadnih materija). Ono po čemu je Srbija u vrhu jeste stopa smrtnosti, što fokus stavlja na prevenciju, rano otkrivanje i lečenje malignih bolesti, odnosno na javno zdravstvo.
„Samo oni koji nemaju dobre namere kažu posledica nema“, reči profesora Aleksandra Ćorća sa katedre za preventivnu medicinu Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici prva je poruka sa upravo otvorenog kongresa srpskih lekara sa medicinskih fakulteta i naučnih institucija i komisija za utvrđivanje posledica bombardovanja na SRJ u gradu na Ibru.
Poznati srpski lekari, fizičari za nuklearnu medicinu i hemičari, među kojima su profesori iz Beograda Danica Grujićić i Goran Belović, kao i profesor sa Berklija Jasmina Vujić, razgovaraju o tome šta se dogodilo i kakve su posledice bombardovanja NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine. Učesnicima će se video – linkom obratiti i general Slobodan Petković koji je rukovodio dekontaminacijom u delovima gde je to moglo da se sprovede.
“Ako smo dozvolili da posle 20 godina postavljamo pitanje na koje je davno trebalo da damo odgovore a ne da postavljamo pitanje, sama struka treba da se stidi što nije dala odgovor za ono što prima platu“, rekao je profesor Ćorac. Podsetio je na to da je ova tema sa druge strane eksploatisana u medijima istovremeno dok u naučnim krugovima nije na adekvatan način obrađena.
Među izlagačima su vodeća imena srpskih stručnjaka koji se bave ovom temom: dr Zorka Vukmirović, koju su predstavili kao „pokretačku snagu napora jedne grupe ljudi da iznesu na svetlost dana činjenice o posledicama ratnih dešavanja 1999“, sa Instituta za fiziku; Milica Tomašević sa istog instituta; Jagoš Raičević i Dragoljub Antić sa nuklearnog instituta Vinča, profesor Ratko Kadović sa Šumarskog fakulteta; profesor Dragan Manojlović sa Hemijskog fakulteta; profesor Jasmina Vujić sa Berklija, profesori Danica Grujičić i Goran Belović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, profesor sa VMA Branka Đurović, kao i dva profesora sa katedre za preventivnu medicinu fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Momčilo Mirković i Slađana Đukić.
