Cene naftnih derivata su proteklih deset dana na pumpama u Srbiji pojeftinile u proseku za jedan dinar i to je posledica pada cene sirove nafte u minule tri nedelje. Sada cene na berzi rastu, barel je premašio 63 dolara, pa je neizvesno kako će se to odraziti na tržištu derivata, pogotovo u vreme godišnjih odmora kada se potrošnja goriva povećava.
Oko 80 posto derivata koji se potroše u Srbiji dobijeno je preradom uvozne nafte ili su uvezeni derivati. Dakle, ne možemo se izolovati od uticaja svetskog tržišta. Sve ove promene nisu tako drastične. Neizvesnost na svetskom naftnom tržištu podgreva iščekivanje novih poteza OPEK-a i Rusije o smanjenju proizvodnje nafte.
Njihov šestomesečni sporzum o manjoj proizvodnji za 1,2 miliona barela dnevno, važi do kraja juna. Rusija se još ne izjašnjava, a u OPEK-u se nadaju produžnju tog dogovora.
“Što se tiče OPEK-a, produženje sporazuma je gotovo dogovoreno. Nadam se da ćemo biti jedinstveni. Na tržištu nafte još nije postignuta idealna stabilnost, a cene su pod uticajem faktora koji su van kontrole OPEK-a”, rekao je ministar energetike Saudijske Arabije Halid el Falih.
Ni o ceni barela nema saglasnosti. OPEK-ova računica pokazuje da im ni 70 dolara za barel nije dovoljno da pokriju ulaganja u nova istraživnja. Rusija pak, nije za drastična povećnja.
“Prosečna cena oko 60-65 dolara po barelu je sasvim zadovoljavajuća, ne moramo da ih dižemo do maksimuma. Već imamo pristojnu maržu u korist budžeta”, ukazao je ruski predsednik Vladimir Putin.
Ministar energetike Rusije Aleksandar Novak smatra da se danas ne možemo govoriti čak ni o sutrašnjim cenama.
“Osnovni faktori koji određuju cenu nafte, a to je ravnoteža između ponude i potražnje je na poslednjoj poziciju u odnosu na faktor kojem doprinose vesti o sankcijama i t
rgovinskim ratovima. To je nešto nepredvidivo”, naveo je Novak.
Svetsko naftno tržište dodatno je već pod velikim uticajem pada proizvodnje u Iranu i Venecueli zbog američkih sakcija i kriza u Libiji i Nigeriji.
