Telefon francuskog predsednika Emanuela Makrona bio je meta mogućeg nadzora iz Maroka u okviru špijunske afere „Pegaz”, navodi se u današnjem članku pariskog Monda.
U navodima istrage koje je objavilo 17 medijskih organizacija predvođenih neprofitnom novinarskom grupom „Zabranjene priče” sa sedištem u Parizu, kaže se da je špijunski softver, izrađen i licenciran na izraelsku kompaniju NSO, korišćen u pokušajima i uspešno izvedenim operacijama hakovanja pametnih telefona pojedinih novinara, vladinih zvaničnika i aktivista za ljudska prava.
Kako navodi Gardijan, na spisku ličnosti čiji su telefoni hakovani nalazi se još 13 zvaničnika i šefova država i vlada, među kojima su predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, južnoafrički predsednik Kiril Ramafosa, premijer Libana Saad Hariri, marokanski kralj Mohamed VI i premijer te zemlje Sadedin Otmani, premijer Pakistana Imran Kan i generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus.
NSO insistira da baza podataka „nema nikakvog značaja za kompaniju. Kompanija je saopštila da Makron nije bio meta nijednog njihovog kupca, što znači da kompanija poriče da je izabran za nadzor pomoću Pegaza, njegovog špijunskog softvera.
NSO ukazuje na činjenicu da to što se neki broj pojavio na listi ni na koji način ne implicira da je taj broj izabran za nadzor pomoću Pegaza, ali dodaje da lista ukazuje na pojedince koje su vladini klijenti kompanije identifikovali kao osobe od interesa, uključujući ljude koji su kasnije bili meta nadzora.
NSO zahteva od svojih klijenata da koriste samo njegove moćne špijunske alate za legitimne istrage terorizma ili zločina.
Projekat Pegaz nije mogao da ispita mobilne telefone lidera i diplomata, pa stoga nije mogao da potvrdi da li je bilo pokušaja instaliranja malvera na njihove telefone.
Pored poricanja da je Makron bio meta, portparol grupe NSO takođe je rekao da kralj Mohammed VI i Tedros Gebrejesus „nisu, niti su ikada bili ciljevi ili izabrani kao ciljevi kupaca NSO grupe”.
