Putin i Erdogan našli „sudbonosno rešenje“

0

Dobra vest za Ankaru i Damask, loša vest za Kurde – to je ocena dogovora koji su u Sočiju postigli ruski predsednik Putin i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan. Od danas će u pograničnom području patrolirati turska vojska i ruska policija. Posle šest sati razgovora dvojica predsednika su saopštili da su pronašli „istorijsko“ i „sudbonosno“ rešenje. Suština sporazuma je da je Moskva ubedila Damask da Turska može da kontroliše deo severoistoka Sirije, a da za uzvrat

Ankara poštuje teritorijalni suverenitet Sirije.

Uprkos tome što su na suprotnim stranama u sirijskom sukobu, Turska i Rusija su sarađivale u pronalaženju rešenja za ovaj rat.
U pograničnoj zoni će sada biti turske snage, sirijski pobunjenici i vojnici Asadovog režima, dok će Rusija biti jedina sila koja će pregovarati među njima.

Turska vojna operacija se nastavlja u pojasu od 32 kilometra od sirijske granice. Kurdske snage u Siriji imaju rok od 150 sati da se povuku na 30 kilometara od granice sa Turskom i da napuste gradove Tel Rifat i Manbidž. Dogovor iz Sočija je „zapečatio“ uticaj Rusije i Turske u Siriji. Praktično podelio je vojnu kontrolu nad regionom između Moskve i Ankare.

Turska je pobednik blickriga na severoistoku Sirije. Ankara će zadržati kontrolu u središnjem delu granice dugom 120 kilometara i dubokom 30 kilometara koji je zauzela u invaziji posle 9. oktobra jer su se sa te teritorije povukli kurdski boci prema uslovima primirja kojem su posredovale SAD. Dužina granice odakle će kurdske jedinice morati da se povuku je tri puta veća od one koju je Turska dogovorila sa SAD.

Ankara planira da tamo razmesti većinu od 3,6 miliona sirijskih izbeglica. Turski predsednik Erdogan dobio je priliku da se sa slavom pobednika vrati u svoj Istanbul koji je nedavno izgubio na izborima. Sirijski rat mu je učvrstio pozicije u vlasti.

Dobro je prošla i Sirija. Dogovor dozvoljava povratak Asadovih snaga na granicu zajedno s ruskim trupama, čime bi bili zamenjeni Amerikanci koji su godinama patrolirali regionom pored bivših kurdskih saveznika. Asad je iz svoje zemlje proterao najveću pretnju njegovoj vlasti – vojsku SAD. Pacifikovan je njegov drugi po snazi protivnik – Turska.

Turska je podržavala pobunjenike protiv Asada, ali je odustala od čestih poziva da on podnese ostavku. Ankara održava tajne konetakte s Damskom, delom preko Rusije kako bi se izbegao direktan sukob na severoistoku Sirije, rekli su turski zvaničnici, mada je u javnosti ostaje neprijateljstvo dve vlade.

Putin je takođe zabeležio pobedu. Njemu je , očigledno, bilo važno da borci Islamske države koji se nalaze u zatvorima i logorima koje kontrolišu Kurdi, ne pobegnu za vreme turske ofanzive. To bi značilo „oživljavanje“ islamskog terorizma u regionu i „buđenje“ poraženih terorističkih jedinica.

Sastanak predsednika Rusije i Turske je čini se rezultat višegodišnje Putinove strategije da iskoristi podele na Zapadu kako bi izgradio bliže veze sa Turskom – članicom NATO-a i ključnim saveznikom SAD – i povećao uticaj Moskve na Bliskom istoku.

U rukama Rusije, koja je spasila vladu predsednika Bašar al-Asada vazdušnim udarima u protekle četiri godine, sada je ravnoteža snaga u Siriji.
Vašington je u Siriji izgubio i Tursku i Kurde i uticaj. Ali, izgubio je i pozicije sa kojih može da ugrožava Iran. Tako da se Teheran može smatrati, dugoročno, pobednikom ove krize na severu Sirije.

Glavni stradalnici su Kurdi.Ujedinjene nacije su saopštile da je više od 176.000 ljudi, uključujući skoro 80.000 dece, raseljeno u protekle dve nedelje sa severoistoka Sirije gde živi oko tri miliona ljudi. Prema podacima sirijske Opservatorije za ljudska prava, tokom turske ofanzive je ubijeno oko 120 civila, 259 kurdskih boraca, 196 sirijskih pobunjenika koje podržava Turska i sedam turskih vojnika. Turski zvaničnici kažu da je 20 civila ubijeno u napadima Kurdske narodne zaštite

(YPG) na turskoj teritoriji.

Dvonedeljni rat u Siriji je pokazao kolika je cena „saradnje“ sa velikim silama. Kurdi su osam godina ratovali za račun SAD protiv Islamske države. Poginulo je 12 hiljada kurdskih vojnika. Vašington ih je ostavio na cedilu. I samo za njih je dogovor u Sočiju „sudbonosno“ rešenje.

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime