Sex, laži i video-trake

0

Video snimak koji je srušio vicekancelara Austrije Hajnca Kristijana Štrahea, izazvao je veliku buru na sceni zemlje koja je decenijama uživala u političkoj bonaci. Galama oko ovog „slučaja“ se ne stišava i predstavlja školski primer „ političke eliminacije“, često viđan u svim vremenima i na svim meridijanima.

Kao i svaka slična priča i ova je začinjena lepoticom ( nećakom „ruskog milijardera“), obećanjima o velikom novcu, alkoholom… a na tajno napravljenom snimku vidi se na stolu i bela crta (kobna pratilja modernih afera) verovatno kokaina. Troškovi produkcije ovog video snimka su „procenjeni“ na više od 600 hiljada evra, a tvrdi se da su ponuđeni na političkom tržištu za milion evra. Ironično je da je političar koji je okretao desetine miliona, „pao“ u akciji koja je koštala „samo“ milion.

Bečki dnevnik „Esterajh“ i televizija „Oe24“ organizovali su nagradnu igru u kojoj nude boravao za dve osobe na Ibici , u vili u kojoj je lepa Ruskinja navodna milijarderova rođaka postavila zamku Štraheu. Dobitnicima u ovoj nagradnoj igri obezbeđen je i let do Ibice i „Štraheove vile“.

Afera je srušila lidera Slobodarske partije Austrije, napravila haos na političkoj sceni, a poznavaoci prilika u toj zemlji tvrde da iza čitave afere stoje jedan bečki detektiv i jedan advokat, koji su (našim medijskim rečnikom saopšteno) „od ranije poznati organima gonjenja“.

Afera „Štrahe“ je udžbenički primer kompromitacije i rušenja političara, po receptu – sex, laži i video trake… apsolviran u metodologiji smene vlasti. I Srbija je imala sličnih slučajeva. Setimo se samo „eliminacije“ nekadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Vuka Obradovića.
U novinarskim krugovima se šaputalo da su i pred čuvenu 8. sednicu Saveza komunista Srbije, po kabinetima prikazivani snimci u kojima su glavni akteri bili političari i estradne „umetnice“.

Prvi signal da je određeni političar „pušten niz vodu“ je kada se afera pojavi u takozvanim „ozbiljnim“ i uglednim novinama. Zatim se, kao u dobro režiranom trileru ( uostalom sličnim događajima su inspirisani trileri) priča razvija tako da postaje senzacija, sa mnogo skrivenih poruka koje takozvana obaveštajna mafija servira javnosti. U slučaju Štrahea priču su podržali veliki nemački mediji, što se teško dešava bez dozvole vlasti.

Ima analitičara koji ovu aferu posmatraju kao suštinsko finale ozbiljne kampanje za izbore u Evropskoj uniji. Ovo je odgovor nadirućoj desnici koja preti da zabeleži do sada najbolji rezultat i zauzme što više mesta u evropskim institucijama. Čitav svet polako skreće u desno i ova afera ima za cilj da izazove strah od desnice i promeni orijentaciju birača. Prognoze ukazuju da bi desnica mogla da osvoji trećinu od 571 mesta u EU, što bi ozbiljno poremetilo neefikasne, letargične i u blagodetima visokih budžeta uljuljkane evropske institucije.

Nije tajna da desničarske snage u Evropi razmenjuju simpatije sa Kremljom, što se u liberalnoj Evropi tumači kao da Rusija podržava antievropske snage. Vođa italijanske desnice Mateo Salvini često upućuje komplimente ruskom predsedniku, kao , uostalom, i lider francuske desnice Marin le Pen.

Liberalna Evropa svoje birače plaši „ruskim faktorom“. Na neki način to je predizborna metodologija koja liči na „balkanski model“. I u našem regionu se , recimo izboru u Hrvatskoj dobijaju podizanjem straha od „srpske hegemonije“ i izbore obavezno gubi strana koja ne napada Srbiju ili je , ne daj Bože, podržava neko iz Srbije.

Garancija za dobar izborni rezultat u Crnoj Gori je da se u kampanji upučuju otrovne strelice prema Srbiji. Na Kosovu je to znatno izraženije. Iako veoma dobro sarađuju u poslovima, lideri podstiču atmosferu svađe sa susedima u predizbornim vremenima. Ko zna koliko materijala za ediciju „Sex , laži i video trake“ imaju pripadnici obaveštajnog podzemlja o političarima na ovim našim prostorima?
Afera „Štrahe“ se, po svoj prilici neće zaustaviti ni posle evropskih izbora. Ona je bila povod za raspad vladajuće koalicije i dovela je do toga da će austrijski parlament raspravljati o poverenju kancelaru Sebastijanu Kurcu. Možda je on prava meta ove afere.

Troškove proizvodnje video-snimka koji je srušio čelnike FPO Vandel je procenio na oko 600.000 evra.

Prema njegovim rečima, video-snimci su ponuđeni za više od miliona evra i on smatra da iza svega stoji “politički nalogodavac”.

Inače, bečki advokat je poznat i po tome što je već 2015. nudio savetnicima bliskim Socijaldemokratskoj partiji (SPO) i Narodnoj stranci (OVP) video-snimke na kojima je navodno Štrahe sa ilegalnim supstancama.

Taj video-materijal nikada nije uspeo da unovči, jer je tražio prevelike svote.

Izvor: mediatop.info

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime