Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Trifuna, koji se smatra zaštitnikom vinograda, čuvarem useva od nepogoda i štetočina, ali i zaštitnikom iskrene ljubavi svih hrišćana. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi. Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominje stradanje svetitelja Trifuna.
Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi.
Ako na svetog Trifuna pada kiša, veruje se da će uspešno roditi šljiva i da će biti dobra godina.
Jedno od verovanja u narodu je da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.
U nekim selima Šumadije slavi se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.
Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga od raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.
Zapadne crkve danas obeležavaju Svetog Valentina ili Dan zaljubljenih.
Vladika Nikolaj piše i o Svetom Valentinu, koji je bio episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filosofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku veru.
Valentin je sa svojim sledbenicima posečen mačem 273. godine, zapisano je u Prologu.
Sveti Trifun, praznik pravoslavnih vernika, i praznik zapadne tradicije Sveti Valentin obeležavaju se istovremeno. Ta dva sveca su, iako svetkovani u različitim crkvama, zaštitnici iskrene ljubavi svih hrišćana.
