EU gura Balkan ka Rusiji

0

Evropska unija više ne nudi uverljivu perspektivu proširenja regionu Balkana što smanjuje uticaj Zapada, a jača uticaj nekih drugih zemalja, piše švajcarski list Noje cirher cajtung.

Samo nedelju dana nakon što je EZ zbog francuskog veta odbila početak pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom, predsednica vlade Srbije Ana Brnabić u Moskvi je u ime Srbije potpisala sporazum o slobodnoj trgovini s Evroazijskom ekonomskom unijom, navodi list na početku analize o slabljenju uticaja EU na Balkanu i jačanju uticaja Rusije, Kine i Turske u regionu, prenosi Dojče vele (DW).

Autor članka konstatuje da nema sumnje da su “EU i Zapad znatno izgubili poverenje i mogućnost uticaja na Balkanu” i da je time omogućen veći uticaj Rusije, Kine i Turske.

Švajcarski list podseća da je Rusija popularna pre svega medju pravoslavcima i da se ona predstavlja kao “čuvar konzervativnih vrednosti i protivteža dekadentnom Zapadu”, da je Turska povezana s muslimanima, da Turkiš erlajns ima bolje veze s tim regionom od bilo kog drugog avio-prevoznika i da su turske sapunice izuzetno popularne, dok Kina nastupa pre svega kao investitor.

“Jačanje uticaja tih zemalja u sebi krije realne rizike po Balkan. Moskva se bori protiv jačanja zapadnog uticaja u tom regionu, naročito uticaja NATO. Rusija pritom odlično ume da instrumentalizuje istorijske crte razdvajanja i latentnu nestabilnost u regionu. (…) Ankara u odredjenom smislu izvozi svoje poimanje pravne države i sve više zahteva pomoć u progonu protivnika svoju vlade. (…) Veliki projekti koje finansira Kina, a do kojih se dolazi često uz pomoć korupcije, imaju potencijal da potkopaju standarde pravne države”, piše list.

Ipak, Noje cirher cajtung ne smatra da su veliki izgledi da se balkanske zemlje okrenu Moskvi ili Ankari i napominje da obim spoljne trgovine tih zemalja sa Rusijom iznosi samo šest odsto, dok je obim trgovine s Evropskom unijom 73,5 procenata.

Navodi se takodje da velika većina stanovništva teži zapadnom načinu života, što se vidi i po tome što se ljudi iz tih zemalja iseljavaju na Zapad, a ne u Rusiju, kao i da je čak i u Srbiji, tradicionalno sklonoj Rusiji, 45 odsto stanovništva za članstvo u Evropskoj uniji, a samo 17 procenata za članstvo u Evroazijskoj uniji u kojoj dominira Rusija.

Švajcarski list ukazuje i na to da Moskva, Ankara i Peking ne deluju složno, već da imaju različite interese na Balkanu.

“Ali, iako mu s Istoka ne preti ozbiljna konkurencija, Zapad gubi na Balkanu, a s njim i oni delovi tamošnjeg stanovništva koji bi svoje države hteli da modernizuju i demokratizuju. Jer, ubuduće će još teže biti da se unaprede vrednosti kao što su pravna država, demokratija i liberalna tržišna privreda, a time i da se doprinese dugoročnoj stabilizaciji tog evropskog regiona koji je najviše opterećen konfliktima”, prenosi DW.

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime