Kada je guverner Teksasa, republikanac Greg Abot, odlučio je da postavi žilet žicu na granicu sa meksikom zbog velikog broja ilegalnih ulazaka, a Vrhovni sud naredio je da se žica mora ukloniti, nije izgledalo da će to biti prelomna tačka koja će pokrenuti ozbiljnu ustavnu krizu u Sjedinjenim američkim državama. Abot tvrdi da će se suprotstaviti federalnim snagama ako bude potrebno, a podržava ga još 25 republikanskih guvernera koji su spremni da pruže vojnu podršku Teksasu.
Ova situacija poremetila je odnose između savezne vlade i država u vreme kada predsednička predizborna kampanja ulazi i finale. Vrhovni sud je naglasio da savezna vlada ima ovlašćenja da ukloni žilet žicu, na šta je Abot odgovorio da će pojačati državnu patrolu na granici.
Stručnjaci kažu da ova kriza testira temelje SAD i ugled Vrhovnog suda jer dovodi do sukoba između savezne vlade i republikanskih guvernera koji tvrde da Teksas ima pravo na samoodbranu.
Očekuje se da će pitanje ilegalne imigracije, koja je dosegla kriznu tačku s rekordnih 300.000 ilegalnih ulazaka prošlog meseca, imati ozbiljan uticaj na politiku i predsedničke izbore.
Veoma često se govori o tome da Teksas ide ka otcepljenju, što je malo verovatno, ali trenutni sukob može oblikovati buduće odnose između savezne vlade i država.
Teksaški nacionalisti već godinama zagovaraju održavanje referenduma o secesiji Teksasa, iako Ustav SAD-a ne dopušta odcepljenje od države. Teksas se odvojio od Meksika 1836. i proveo je devet godina kao posebna nacija pre nego što je postao jedna od država Sjedinjenih Američkih Država.
Ali, odvojio se od SAD-a 1861. pre nego što je ponovo primljen nakon završetka Građanskog rata 1870.
Doduše, ovo je prvi put da Nacionalna garda Teksasa i agenti iz DPS-a u suštini blokiraju ulaz i preuzimaju vlast ili kontrolu granice. Ako savezna vlada odustane izgubiće autoritet koji ima.
Teksas deli granicu od 1.981 kilometar sa Meksikom. Ilegalna imigracija približava se kriznoj tački.
Pitanje migranata će možda čak i biti odlučujuće kada je reč o narednim predsedničkim izborima. Aktuelni lider Džozef Bajden iz redova demokrata primetno je liberalan po tom pitanju, dok republikanci koji kontrolišu Teksas žele oštriju borbu sa migrantima.
Teksas je nova glavobolja za Bajdena, koji usred eskalacije sukoba na Bliskom istoku, rata u Ukrajini, sada ima ozbiljnu unutrašnju krizu. Osim toga, u američkoj javnosti raste pritisak na Bajdena da pokrene rat protiv Irana, posle pogibije 3 i ranjavanja 34 američka vojnika u napadu terorista koje podržava Teheran. Nesumnjivo je, takođe, da Greg Abot neće odustati od svojih namera i da će verovatno ovaj slučaj odrediti ishod i narednih sukoba država sa saveznom vlašću. Ali i značajno uticati na ishod predstojeći predsedničkih izbora u SAD.
