Najnovija analiza mogućnosti za zapošljavanje u eri posle pandemije Kovida 19 predviđa da će broj nezaposlenih na svetu dostići 205 miliona u 2022. godini, što je znatno više nego pre krize – 2019. kada je na svetu bilo 187 miliona ljudi bez posla. Međunardona organizacija za rad (ILO) navodi da pandemija Kovida 19 nije samo zdravstvena kriza, već kriza zaposlenosti i ljudska kriza, koja će imati dugoročne posledice na ekonomije širom sveta. Kako navode, društveni i ekonomski uticaj pandemije nije ni blizu kraja, a nastaviće da se oseća bar do 2023. godine.
Generalni direktor ILO Gaj Rajder kaže da se očekuje da situacija sa zapošljavanjem bude lošija u zemljama sa niskim primanjima, nego u bogatijim nacijama. On očekuje da se imućnije zemlje, koje imaju bolji pristup vakcinama i snažnu fiskalnu podršku brže oporave od krize.
“Za milione ljudi, kombinacija izgubljenih sati rada i nedostatak socijalne zaštite jednostavno znači povećanje siromaštva… Oko 31 milion zaposlenih na svetu sada se svrstava u ekstremno siromašne, jer preživljavaju sa manje od 1,90 dolara dnevno, što je zvanična međunarodna granica siromaštva”, rekao je Rajder i naglasio da je pandemija koronavirusa izbrisala petogodišnji postojani napredak u smanjenju siromaštva među zaposlenim ljudima.
U izveštaju se otkriva da su najugroženije oblasti u prvoj polovini 2021. godine bili Latinska Amerika i Karibi, Evropa i Centralna Azija. Takođe se iznosi očekivanje da će se situacija na globalnom tržištu rada poboljšati u drugoj polovini 2021. pod uslovom da se pandemija ne pogorša.
Među najvećim gubitnicima u ovoj situaciji su žene. Rajder upozorava da kriza preti da podrije, pa čak i preokrene napredak ostvaren na polju polne jednakosti.
“Žene su imale veće šanse da izgube posao, a istovremeno im se povećao broj sati rada za koji nisu plaćene, pre svega briga o deci ili starijima. Tako da će bez specifične akcije ovo dovesti do povratka na staromodne polne podele i uloge”, rekao je Rajder.
ILO navodi da su se mnogi mladi ljudi našli na udaru pandemije. Globalno, primećuje se u izveštaju, nezaposlenost među mladima se povećala 8,7 odsto u 2020, znatno više nego 3,7 odsto kod odraslih. Navodi se i da bi taj prekid u sticanju radnog iskustva mogao da ima dugogodišnje posledice kako na mogućnosti da se mladi zaposle, tako i da imaju viša primanja.
Autori izveštaja upozoravaju da će bez strategije za oporavak, specifično usmerene na grupe koje su najteže pogođene pandemijom, nejednakosti koje već postoje u svetu nastaviti da se pogoršavaju.
