Ugljen-dioksid preti

0

Ujedinjene nacije su objavile da je godišnje povećanje koncentracije ugljen-dioksida veće od prosečnog povećanja tih vrednosti u poslednjih deset godina. Kaže se da su ovo najgore vesti koje smo mogli da čujemo. Šta to znači za naše zdravlje i budućnost planete? Pariski sporazum je potpisan 2015. godine i on je trebalo da ograniči emisiju ugljen-dioksida. Sve zemlje su se dogovorile da žele to da urade, međutim ta inicijalna dobra volja održala se kratko vreme i poslednjih godina se ponovo beleži porast emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Podaci stručnjake nisu iznenadili, ali su ih veoma zabrinuli jer što više odmaknemo u povećanju koncentracije ugljen-dioksida, sve će teže biti da ispunimo Pariski sporazum.

Ugljen-dioksid je glavni gas koji dovodi do efekta staklene bašte, ali nije jedini, dodaje profesor. Tu je i metan čiji se rast takođe beleži. Ali, metan nešto manje utiče na klimatske promene jer se mnogo brže uklanja iz atmosfere. Metan nestaje iz atmosfere za nekih deset godina, ali ugljen-dioksid kada dospe u atmosferu on se zadržava stotinama, ako ne i hiljadama godina.„Znači, ako bismo danas prestali da emitujemo ugljen-dioksid, on će ostati na ovom nivou u atmosferi zauvek i učiniti da klimatske promene teku i dalje. Ne ovako ubrzano kao sada, ali će planeta i dalje da reaguje na njegovo prisustvo.

Poziv na uzbunu upućen je nekoliko dana pred godišnji sastanak Ujedinjenih nacija o borbi protiv klimatskih promena koji se održava od 2. do 13 decembra u Madridu. Postavlja se pitanje da li išta više može da se promeni.

Države bi trebalo da nastave da rade ono na šta su se obavezale Pariskim sporazumom, a to je da će smanjiti emisiju u obimu u kome trenutno mogu. Već sledeće godine se očekuje revizija ovog sporazuma, jer ono što su zemlje obećale nije dovoljno da bi se ispunili uslovi da se porast globalne temperature zadrži na dva stepena, tako da bi od sledeće godine morali da revidiraju svoje standarde.

Javnost na ovaj problem obraća pažnju samo u nekim vanrednim situacijama, kao što je nedavno bila u Srbiji, ali čim taj problem prođe, zaboravimo i okrećemo se drugim temama. Ne postoji dugoročana vizija i dugoročni način razumevanja ovih problema, a oni su toliko složeni i zahtevaju da se neprekidno radi na njima i onda kada vidimo posledice i kada ne vidimo, posebno kada pričamo o klimatskim promenama čiji će pun efekat biti vidljiv za dvadeset do trideset godina.

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime