Kako je i najavljeno, u specijalizovanim komorama Kosova u Hagu nastavljen je proces protiv Nasima Haradinaja i Hisnija Gucatija. Veštak odbrane Robert Rid izjavio je da je zastrašivanje svedoka na Kosovu već dugo „užasavajuće“.
Rid, koji je 24 godine (1994-2018) bio istražitelj i šef operacija u tužilaštvu Haškog tribunala, posvedočio je da je uznemiravanje i zastrašivanje svedoka „ukorenjeno“ u celom društvu na Kosovu i da tako nešto „nije video nikada u svojoj karijeri, čak ni u slučajevima organizovanog kriminala“ u Australiji, gde je prethodno radio kao policajac.
Svi koji su sarađivali sa tužiocima Tribunala, na Kosovu su bili označeni kao „izdajnici kosovske stvari“, rekao je Rid.
Naveo je da su svedoci, usled pritisaka, odbijali da svedoče na suđenjima pred Haškim tribunalom, iako su ranije dali izjave tužiocima.
Dok ga je unakrsno ispitivala tužiteljka Valerija Bolići (Valeria Bolici), Rid je rekao da se slaže sa konstatacijom iz presude Tribunala Ramušu Haradinaju (Ramush) iz 2008. godine, da na Kosovu „vlada atmosfera u kojoj se svedoci ne osećaju bezbedno“ i da su se mnogi stoga plašili da dođu u Hag i da daju iskaz.
Nasima Haradinaja (58), potpredsednikaUdruženja veterana OVK, i prvooptuženog Hisnija Gucatija (Hysni), predsednika tog udruženja, optužnica u šest tačaka tereti za krivična dela protiv pravosuđa, odnosno za ometanje službenih lica u obavljanju službenih dužnosti (dve tačke), zastrašivanje svedoka, odmazdu i povredu tajnosti postupka (dve tačke).
Prema optužnici, Haradinaj i Gucati su ta krivična dela počinili tako što su na konferencijama za štampu Udruženja veterana OVK u Prištini, od 7. do 25. septembra 2020. godine, objavljivali poverljive dokumente suda i tužilaštva za zločine OVK, uključujući identitet potencijalnih svedoka.
Aludirajući danas na izjave Haradinaja i Gucatija tokom tih susreta sa novinarima, tužiteljka Bolići je pitala veštaka Rida da li bi svedoke na Kosovu zastrašilo ako bi ih neko javno nazvao „izdajnicima, špijunima i kolaborantima“.
Rid je odgovorio potvrdno.
Isti odgovor je dao i pošto mu je tužiteljka citirala poruku svedocima „da svi znaju ko su oni“, koju je pred novinarima u Prištini tada uputio Haradinaj.
Veštak odbrane je prihvatio i sugestiju zastupnice optužbe da se, usled raširene klime uznemiravanja i zastrašivanja na Kosovu, svedoci mogu osećati ugroženim čak i kada im nije upućena direktna i konkretna pretnja.
U glavnom iskazu, dok ga je ispitivao Haradinajev branilac Tobi Kedmen (Toby Cadman), Rid je tvrdio da službenici tužilaštva suda za zločine pripadnika OVK nisu postupali „po dobroj praksi“ i uobičajenim protokolima pri zapleni sudskih dokumenata u prostorijama Udruženja veterana OVK posle konferencija za štampu Haradinaja i Gucatija, u septembru 2020. godine.
Međutim, u oštrom unakrsnom ispitivanju, tužiteljka Bolići je dokazala da Rid nije pažljivo proučio ili da uopšte nije pročitao svedočenja istražitelja tužilaštva i druge spise prema kojima je zaplena dokumenata bila sprovedena po propisima.
Veštak je, stoga, bio primoran da prihvati da zaključak njegovog izveštaja nije tačan, uz opravdanje da je, na osnovu ograničene dokumentacije koju mu je odbrana dostavila, dao načelne primedbe na postupanje istražitelja tužilaštva.
Unakrsno ispitivanje veštaka Rida, koji je svedočio preko video veze iz Australije, biće nastavljeno 28. januara.
A prošle nedelje, raspravno veće odbacilo je pokušaj odbrane Nasima Haradinaja, preko veštaka En Majers da je Haradinaj „uzbunjivač“ i da uživa zaštitu od krivičnog gonjenja, uz obrazloženje da o tome mogu zaključivati samo sudije, a ne veštak.
Pretprošle nedelje je pred sudom u Hagu govorio i optuženi Nasim Haradinaj. Još jednom je kazao da je u septembru 2020. obelodanio poverljiva dokumenta „u interesu javnosti“ na Kosovu, a kako bi se „saznalo da haško tužilaštvo sarađuje sa vlastima Srbije“, koje je optužio za brojne zločine tokom rata na Kosovu.
Haradinaj je negirao optužbu da je, na tri konferencije za štampu u Prištini, obelodanio imena svedoka koja su bila navedena u tim dokumentima.
„Rekao sam novinarima – ‘Vi znate šta ćete uraditi’. Nije bilo potrebe da oni imenuju nikoga, a ni mi nismo spomenuli imena svedoka… Svima sam rekao da imena ne bi trebalo pominjati“, rekao je Haradinaj.
U svom iskazu, Haradinaj je sugerisao da je dokumenta dostavio neko iz samog haškog tužilaštva, ali i da su oni „podmetnuti“ Udruženju veterana OVK.
Podsetimo, ispitivanju Haradinaja i Gucatija pred sudom u Hagu prethodio je dokazni postupak Specijalnog tužilaštva koji je započet 18. oktobra i završio se 5. novembra prošle godine.
U toku dokaznog postupka ispitana su četiri svedoka tužilaštva – oficir za bezbednost pri tužilaštvu, Danijel Moberg, istražitelji tužilaštva Zdenka Pumper i Miro Jukić i bivši novinar iz Prištine, Haljil Beriša.
Odluka o početku suđenja Haradinaju i Gucatiju doneta je 8. septembra, još na drugom pripremnom ročištu. Sud je prethodno utvrdio okvirni datum za završetak suđenja, kao 9. novembar, a potom – 17. decembar.
Predsednik Udruženja veterana „OVK i potpredsednik ovog udruženja Hisni Gucati, odnosno Nasim Haradinaj, uhapšeni su 25. septembra u Prištini, a u Hag su prebačeni dan kasnije, gde se nalaze i dalje, uz mere o produžetku pritvora, odnosno odbijanje zahteva odbrane za privremeno puštanje na slobodu. Prvo pojavljivanje pred Specijalizovanim većima imali su 29. septembra – Haradinaj i 1. oktobra – Gucati.
Obojica se terete da su iznošenjem u javnosti hiljada stranica tajnih dokumenata Specijalizovanog tužilaštva o identitetu svedoka, ugrozili postupke koji se vode u Hagu.
Tačnije, potvrđenom optužnicom terete se za četiri krivična dela – ometanje službenih lica u vršenju službenih dužnosti, zastrašivanje svedoka, odmazdu i povredu tajnosti postupka.
Obojica su se izjasnili da nisu krivi po svim tačkama optužnice.