Zapad strahuje od saveza Rusije i Kine

0

Saradnja ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog lidera Si Đinpinga veća je nego ikada u istoriji između ove dve moćne svetske sile. Dva lidera učvršćuju političku kontrolu u svojim državama. Putin je nedavno potpisao zakon koji mu omogućava da vlada i u narednih 15 godina.

Kineski predsednik Si Đinping, koji je na vlast došao 2012. godine, postao je najmoćniji vođa Kine, od Mao Cetunga.

Mediji na zapadu ističu da se radi o dvojici vođa koji ograničavaju ljudska i građanska prava, da guše slobodu medija i opoziciju. Potencira se da je Putin uhapsio vođu opozicije Navaljnog, a da je Đinping 2017. godine na doživotnu robiju osudio pretendenta na „presto“ Žengcaija. Takođe se ističe da su kineski i ruski lider vladavinu oslonili na podizanje nacionalnih osećaja naroda. Zapadne medije i analitičare posebno nervira što su obe zemlje ojačale i što ignorišu moć Zapada, pre svega SAD.

Američki predsedni Đžo Bajden je zauzeo oštriju liniju prema Rusiji i Kini. Optužio je Putina da je zločinac, a protiv Kine je nastavio snažni trgovinski rat.

Strateško partnerstvo Kine i Rusije potiskuje dominaciju Zapada kako n avojnom, tako i na ekonomskom planu.

Iako su Moskva i Peking u prošlosti odbijali mogućnost stvaranja vojnog saveza, Putin je prošle jeseni rekao da se takva mogućnost ne može u potpunosti isključiti.

Pandemija korona virusa je bio novi izazov, pa su Rusija i Kina preduzele slične korake u suzbijanju i kontroli pandemije i u tome, kako se ocenjuje , bile uspešnije od SAD i mnogih zapadnih zemalja. Posebno se beleži njihov uspeh u izradi vakcine protiv korona virusa.

SAD nastoji da oslabi ovaj savez prvenstveno „ratujući“ protiv ruske i kineske ekonomije. Rusija je oslonjena na eksploataciju nafte i gasa, kao i drugih sirovina i SAD sa saveznicima nastoji da oteža izgradnju gasovoda i distribuciju ruskog gasa.

Zapadne ekonomske i finansijske sankcije presekle su pristup Moskvi zapadnim tehnologijama i tržištima kapitala, usporavajući i ometajući napore na modernizaciji. Cilj je da pad standarda izazove što veće nezadovoljstvo u Rusiji i da se tako uzdrma Putinova vlast.

Sve bliskije veze Rusije s Kinom deo su strategije za ublažavanje zapadnih sankcija. Kineske firme pružale su zamenile izostanak zapadne tehnologije, pomagale su u velikim infrastrukturnim projektima kao što j esnabdevanje Krima energijom i usmeravale novčane tokove kako bi olakšale teret sankcija protiv Kremlja.

Sporazum Pekinga i Moskve o izgradnji lunarne svemirske stanice označava nastavak kineskih ambicija u svemiru i povratak Rusije “u istraživačku utrku” ali i produbljivanje geopolitičkih odnosa dvije zemlje razvijenih u vrijeme zahlađenja odnosa sa SAD, pišu svjetski mediji.

Osim toga Rusija i Kina su značajno uozbiljile i vojnu saradnju. Rusko oružje najnovije generacije je dostupno Kini. Američki general Tod Volters, komandant NATO-a za Evropu je rekao da su SAD i saveznici zabrinuti zbog saradnje Rusije sa Kinom.

Peking , međutim , tvrdi da ne želi da pravi vojni savez sa Rusijom. Dve zemlje drže se principa da se ne konfrontiraju sa trećom stranom, što se potpuno razlikuje od vojnih saveza među drugim državama – saopštilo je kinesko ministarstvo odbrane.

Poznavaoci prilika kažu da je poruka kineskog ministarstva očigledno bila namenjena da pokaže želju Pekinga da spreči da tenzije u odnosu sa Vašingtonom prerastu u “topli rat”, kao i da se izbegne dalji skepticizam u Evropi. Eventualni savez dve zemlje uvukao Peking u sukobe između Rusije i Evrope, a Kina tu nema nikakvih interesa.

Hajko Mas, nemački šef diplomatije, uputio je neočekivano upozorenje poslanicima Bundestaga koji traže oštru akciju protiv Rusije i Kine. „Treba da budete potpuno svesni kuda to vodi u geostrateškom smislu“, ukazao je i Bundestagu i čitavom Zapadu. „Rusiju i Kinu gurate u zagrljaj, i time stvarate najveći ekonomski i vojni savez na svetu.“

Ne mislim da ovo treba da bude strategija Zapada, dodao je Mas, i izjasnio se bez mnogo diplomatskog uvijanja: „Protivim se rušenju mostova s Rusijom.“