Kriza u američko – iranskim odnosima odvukla je pažnju sa eskalacije sukoba u Libiji, gde pobunjenici lojalni generalu Halifi Haftaru osvajaju Sirt. Haos i rat razaraju Libiju koja se nije oporavila od višegodišnjih unutrašnjih sukoba u post Gadafijevskoj eri. U tom ratu ima stotine poginulih i ranjenih, kao i hiljade izbeglica, ali svetski mediji nisu zainteresovani za ta stradanja, jer je inters globalne politike i kapitala da se pažnja usmeri na Iran. Politički je situacija zamršenija nego vojno. Haftarovi pobunjenici ozbiljno ugrožavaju vladu u Tripoliju, bez obzira što je Ujedinjene nacije podržavaju. Libijska nacionalna armija, pod generalom Haftarom je sve snažnija i preti da u dramatičnoj završnici krvavo okonča libijsku dramu.
Turska je najavila da će poslati trupe da pomognu vladi u Tripoliju, ali to nije odvratilo pobunjenike i oni su osvojili primorski grad Sirt.
Vlada nacionalnog jedinstva sada kontroliše nekoliko stotina kilometara obale s obe strane Tripolija. Ukoliko Haftar bude uspeo da zadrži Sirt, njegove snage bi mogle razvući vladine trupe i time oslabiti odbranu prestonice. Sledeća meta je obližnji grad Misurata.
Haftarove nedavne uspehe na terenu pomogle su strane sile koje sve više diktiraju tempo i oblik rata u Libiji. Pre svega haftaru pomažu ruski plaćenici, primećuju zapadni analitičari.
Osim toga on ima vojnu podršku bespilotnih letelica Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Jordana, pa i Francuske. Tvrdi se da u Libiji ratuje nekoliko hiljada stranih plaćenika i da „psi rata“ brutalno gaze sve pred sobom. U napadu dronovima ubijeno je 30 regruta snaga lojalnih vladi.
Haftar je nekada bio Gadafijev general, pa se pridružio pobuni protiv njega. Sada se njegova vojna akcija opravdava navodnom borbom prptiv islamskog ekstremizma, čime obezbeđuje delimičnu međunarodnu podršku. On je dobio podršku Rusije i nekoliko arapskih zemalja koje ga smatraju bedemom od Muslimanskog bratstva, a među tim zemljama je i Saudijska Arabija s kojom je povezana takozvana 604. brigada koja je prebegla na Haftarovu stranu u Sirtu, posle čega je taj grad brzo pao pod kontrolu njegovih snaga.
Njegovi pobunjenici su posle proterivanja ekstremista takozvane Islamske države iz grada Derna 2016. krenule u ofanzivu na teritorijama pod kontrolom Vlade nacionalnog jedinstva, stigavši do oboda Tripolija u aprilu prošle godine. Haftarova propaganda tvrdi da je vlada u Tripoliju pod kontrolom Muslimanskog bratstva, međunarodne mreža koja se istakla posle Arapskog proleća i neko vreme bila na vlasti u Egiptu, što je iskoristio kao izgovor za ofanzivu.
Šef evropske diplomatije Đuzep Borelj je osudio mešanje Turske u libijski sukob, upozoravajući da je situacije u Libiji sve opasnija. Mišel bi trebalo da tokom vikenda razgovara s Erdoanom, dok Borelj planira da se sastane i s drugim libijskim liderima, uključujući Haftara, u nastojanju da se dođe do diplomatskog proboja. Predsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin, u Istanbulu su pozvali na primirje u Libiji od 12. januara.
Ankara i Moskva nastoje da zaštite svoje strateške interese u Libiji gde su izgubile unosne poslove posle pobune 2011. Dve zemlje su takođe popunile prazninu koju su SAD pod Donaldom Trampom ostavile u Libiji.
Turska je već dala dronove i oklopna vozila za odbranu Tripolija, što je pomoglo zaustavljanju ofanzive Haftarovih snaga, ali je turska podrška često nadvladana vazdušnom moći koju su Libijskoj nacionalnoj armiji dali Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i tehnologija i pomoć na terenu ruskih vojnih najamnika.
Dolazak turskih vojnih savetnika u Libiju bi mogao da ojača međunarodno priznatu vladu, ali ne dovoljno da se preokrene tok sukoba. Tursku zanima eksploatacija gasa u Libiji i to je suština njenog vojnog angažovanja.
SAD prelaze preko libijske krize, bez mnogo komentara i prećutno podržavaju ofanzivu generala Haftara. Tramp je pohvalio Haftarovu “protivterorističku viziju” i od tada je njegova administracija blokirala nekoliko pokušaja da se u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija o primirju, dok je upadljivo ćutala posle vazdušnih napada Haftarovih snaga u kojima su ubijene stotine civila.
