Cena zagađenog vazduha

0

Od 2010. do 2018. godine u Srbiji je nenamenski potrošeno gotovo pola milijarde evra naplaćenih od privrede i građana na ime ekoloških naknada, saznaje “Blic”. Da je taj novac utrošen za zaštitu životne sredine, čemu je i namenjen, građani Srbije se danas ne bi gušili u zagađenom vazduhu, okruženi deponijama.

Informacije o nenamenskom trošenju novca rezultat su istraživanja o finansiranju zaštite životne sredine u Srbiji koje je tokom osam godina sprovodio Ekološki centar “Stanište”.

“I dok se građani cele zemlje guše u zagađenom vazduhu, a deponije iz dana u dan bivaju sve zatrpanije, Srbija sve manje novca planira da uloži u životnu sredinu, a novac od ekoloških naknada se raspoređuje za druge svrhe”, upozoravaju iz “Staništa”. A koliko je situacija alarmantna, pokazuje podatak da je tokom jučerašnjeg dana u 13 časova vazduh u Beogradu bio veoma nezdrav.

Nivo dominantnog zagađivača, čestica PM-2,5, bio je čak 229, upaljen je ljubičasti alarm, pretposlednji na skali zagađenja. Toliki nivo zagađenja, prema rečima stručnjaka, na nivou je zdravstvenog upozorenja na vanredne uslove, što znači da je čitava populacija osetila zdravstvene tegobe. Još 2018. u Srbiji kvalitet vazduha bio je ocenjen trećom kategorijom, što znači da je bio prekomerno zagađen.

I pored toga, u Srbiji se u zaštitu životne sredine ulaže manje novca nego što je potrebno, između 0,25% u i 0,7% BDP-a godišnje.

Do kraja 2015, sredstva od eko-naknada bila su namenska i morala su se trošiti kroz Zeleni fond, a na lokalnom nivou kroz budžetski fond za zaštitu životne sredine. No, i pored ove obaveze, znatni iznosi prihoda od eko-naknada su bez posledica trošeni nenamenski – objasnili su autori istraživanja. Primera radi, novac namenjen za životnu sredinu trošen je na subvencije komunalnim preduzećima, asfaltiranje ulica, rekonstrukciju mostova, saobraćajnice, zimsku službu, čišćenje kanala…

– Novac je trošen i na saniranje štete od poplava, hvatanje pasa, čak i na naknade za ujede pasa i sudske troškove! Zatim na suzbijanje komaraca i krpelja, sanaciju bunara, izgradnju i rekonstrukciju vodovoda, nabavku autobusa, plaćanje duga za gas, javnu rasvetu, ugradnju stolarije, popravku krovova – naveli su iz “Staništa”.

Kada se sve sabere, što mimo fondova, a što kroz njih, od 2010. vlast, čini se, nije marila za zaštitu životne sredine. Jer, za sav taj nenamenski potrošen novac, primera radi, moglo se izgraditi 20 regionalnih deponija. Zabrinjava i to što raste broj lokalnih samouprava koje su ukinule fond za zaštitu životne sredine.

– U 2013. Sremska Mitrovica je ukinula fond, da bi do 2019. to učinile 22 opštine i grada – rekli su iz “Staništa”.

Najviše nenamenski potrošenog novca imaju gradovi sa najvišim prihodima od naknada, dakle, koje imaju najviše zagađivača.

Tu prednjače Beograd (3.157.405.014 din.), Požarevac (1.413.480.608 din.), Bor ( 605.090.692 din.) – objasnili su iz “Staništa”.

Za njima su Pančevo (551.408.398 din.), Ub (336.307.924 din.), Lajkovac (325.790.632 din.) i Pećinci (304.777.463 din.).

mediatop.info

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime