„Dijalog“ non pejeperima…

0

Priprema nastavka Briselskog dijaloga između Beograda i Prištine dobija zanimljiva medijska „ubrzavanja“. Posle non pejpera koji je navodno lansirao premijer Slovenije Janez Janša u kojem je „otvorena pandorina kutija“ novog crtanja etničkih granica na Balkanu i prištinski list Koha ditore objavio je navodni non pejper Nemačke i Francuske o Kosovu, koji predviđa da bi razgovori o finalizaciji sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije trebalo da budu završeni pre kraja februara 2022. godine.

Analitičari trvde da „rat“ anonimnih non pejpera predstavlja medisjku pripremu i svojevrsni pritisak na obe strane da sednu z apregovarački sto . Razgovori predsednika Srbije i Džozepa Borelja u Briselu pokazali su da EU ima „ponude“ z aubrzavanje pregovora i da je jedna od njih „povoljni aranžman“ za izgradnju pruge koja bi povezivala Srbiju i Severnu Makedoniju. To je „šargarepa“ za Srbiju, a za kosovski pregovarački tim „ponuda“ bi mogla da se svede na obećanje da će građani Kosova dobiti viznu liberalizaciju. Čini se da je uloga „non pejpera“ da opipaju puls obe strane, kao i da testiraju međunarodne centre moći – dokle može da se ide u iznošenju ideja u nastavku pregovora. Non pejper koji je objavila Koha ditore ima za cilj da „omekša“ kosovsku stranu i testira javno mnenje.

Nemački ambasador u Prištini je brzo reagovao objavljujući da Nemačka ne stoji iza tog papira i da je u pitanju lažna vest.

Koha je, kako tvrdi, dobila dokument, koji su pripremile Nemačka i Francuska, kao zajedničku inicijativu te dve zemlje za nastavak dijaloga i njegovo zaključivanje konačnim sporazumom, ali list nije mogao da potvrdi autentičnost ovog dokumenta. Neke diplomate koje je Koha kontaktirala manje-više su potvrdile da su tačke spomenute u njemu u skladu sa onim o čemu se razgovara u dijalogu.
Proces bi trebalo da bude završen pre kraja februara 2022. godine”, kaže se u dokumentu.

Beograd i Priština bi, navodno, trebalo da se dogovore o uspostavljanju “Autonomnog okruga severnog Kosova” kao posebne administrativne jedinice regionalne samouprave na Kosovu koja bi imala pravo regulisanja zakonodavstva u oblastima ekonomije, finansija, vlasništva nad infrastrukturom, kulturom, obrazovanjem, zdravstvom, socijalnom zaštitom, pravosuđem, policijskom službom, urbanim razvojem i evropskom saradnjom, u skladu sa Ustavom Kosova i zakonodavstvom lokalne uprave.

Prema ovom planu, “Autonomni okrug Severno Kosovo” obuhvatao bi teritoriju Zvečana sa 35 sela, Leposavića sa 72 sela, Severne Mitrovice i katastarske zone Zubinog Potoka sa 63 sela”, navodi Koha ditore.

Dokument takođe predlaže poseban status za Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu.

“Crkva i njena unutrašnja organizacija treba da budu priznati kao samoupravna strana u političkom i ustavnom sistemu Kosova, vlasništvo treba da bude neprikosnoveno i da uživa privilegovan status“, piše Koha.

Zaštićena područja treba da uključuju više od 40 crkava i kulturnih znamenitosti. Pravoslavnu crkvu na Kosovu, kao suštinski deo Srpske pravoslavne crkve, u skladu sa ustavnim promenama, treba da vodi patrijarh Srpske pravoslavne crkve, koji bi trebalo da ima sedište u Pećkoj patrijaršiji.

Predlaže se da će svaka strana, prema međunarodnom pravu, poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost druge strane.

Srbija i Kosovo bi takođe osnovali ekonomsku zonu u Mitrovici kao katalizator za ekonomski razvoj sa obe strane granice i u skladu sa konceptom evropskih regiona.

Obe strane bi morale da naprave ustavne promene kako bi osigurale primenu pravno obavezujućeg sporazuma.

Posle ratifikacije pravno obavezujućeg sporazuma, Srbija se slaže da se neće usprotiviti kosovskim zahtevima za članstvo “u međunarodnim, multilateralnim ili regionalnim organizacijama i u instrumentima čija je Srbija već članica”, navodi se u dokumentu.

Kosovo i Srbija bi, prema tom dokumentu, međusobno poštovali nezavisnost i autonomiju u svojim unutrašnjim i spoljnim poslovima. Strane bi razmenile “stalne misije” i bile bi smeštene u “sedištu odgovarajućih vlada”. Praktična pitanja rešavala bi se u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima.

Strane bi takođe osnovale “veće za uzajamno prijateljstvo”, koje bi se sastajalo jednom godišnje kako bi osiguralo primenu pravno obavezujućeg sporazuma.

Analitičari, međutim, smatraju da se ne može očekivati ozbiljan napredak u dijalogu u toku ove godine, jer je prištinska politička scena još uvek nestabilna i očekuje je period konsolidacije vlasti, dok su pred Srbijom parlamentarni izbori, pa će izborna kampanja biti otežavajuća okolnost za postizanje bilo kakvog sporazuma sa kosovskim Albancima.