Društvene mreže i Veliki Brat

0

Internet dezinformacije, propaganda i cenzura korisćene su u 26 zermalja u svetu, od 30 u kojima su prošle godine bili nacionalni izbori. Vlade i interesne grupe sve više koriste društvene mreže kako bi manipulisale izborima, nadzirali birače i usmeravaju tehnologiju ka digitalnoj diktaturi. Ove ocene iznete u nedavno objavljenom izveštaju Fridom Hausa najbolje ilustruju narastajuću snagu dikatorskih sistema i krizu demokratije.

Sistem je jednostavan. Spostavlja se koordinacija parijskih komentatora, botova, administratora, sajtova i kreće proces širenja lažnih vesti i obmanjujućih sadržaja. Uspostavlja se kontrola nad istinom, započinje proces „ispiranja mozga“ građanina sa ciljem da se promeni njegova volja. U međuvremenu slede progon i hapšenje pojedinaca zbog izražavanja političkih stavova na društvenim mrežama i širenje straha. Takođe se organizuju sajber napadi na portale koji pokušavaju da se bore protiv lažnih vesti.

Preko 3,8 milijardi ljudi na svetu ima pristup internetu. Oko 65 osto njih živi u zemljama gde su pojedinci napadani, čak i ubijani zbog svojih aktivnosti na internetu i društvenim mrežama. Skoro polovina njih živi u zemljama gde vlade isključuju mobilne mreže iz političkih razloga.

Politički akteri su u 38 zemalja, od 65 analiziranih, zapošljavali pojednce kako bi oblikovali mišljenja u internet prostoru. U 40, od 65, zemalja vlasti su uvele napredne programe za kontrolu i nadzor društvenih mreža.

Više od polovine zemalja beleže pad internet sloboda, od SAD do Kine, a to su upravo zemlje u kojima se beleži najbrži tehnološki rast u IT sektoru.

Napredna biometrika, veštačka inteligencija, peta eneracija mobilnih mreža nisu samo šansa za unapređenje života, već pre svega prilika da se sačuva vlast, učvrste diktatorski režimi, pojača represija…

Zloupotrebljava se ljudska priroda i kompjuterski algoritmi kako bi se osvojile glasačke kutije, stekla vlast i „pravo“ na pljačku građana.

U mnogim državama uspon populizma i desničarskog ekstremizma poklopio se sa porastom broja stranačkih internet grupa koje uključuju autentične korisnike, ali i lažne naloge.

U nekoliko država gde su održani izbori ekstremističke partije su bolje koristile društvene mreže od njihovih umerenih rivala.

Desničarske grupe beleže veći uspeh jer lažni, šokantni, preuveličani i emotivno nabijeni sadržaji se brže šire na društvenim mrežama. Predsednik Brazila Žair Bolsonaro i njegov ekstremno desničarski pokret iako su obećali da neće širiti dezinformacije, stekli su veliki broj pratilaca plasirajući teorije zavere na Jutjubu. To su kasnije koristili kako bi proširili bazu pristalica i napadali protivnike.

Oni koji pokušavaju da manipulišu izborima razvili su taktike kako bi pobedili tehnološke kompanije u njihovim naporima da se izbore sa lažnim i obmanjujućim vestima.
Pored toga što omogućavaju širenje propagande i dezinformacija tokom izbornog perioda, društvene mreže omogućavaju prikupljanje i analizu ogromne količine podataka o celom stanovništvu.

Sofisticirani masovni nadzor koji su nekada sprovodile najveće svetske obaveštajne agencije sada je pristupačan mnogo široj klijenteli. Sve veći broj represivnih vlada nabavlja napredne instrumente za nadzor društvenih mreža kako bi identifikovale pretnje i ućutkale protivnike.

Čak i u demokratskim državama, vladine agencije primenjuju takav masovni nadzor bez adekvatnih regulativa. Rezultat toga je porast kršenja građanskih sloboda i smanjenje internet prostora za građanski aktivizam.

Po svemu sudeći, izbori političkih garnitura koje će vas voditi više nisu samo vaša stvar. O tome kako ćete glasati, koga ćete birati brine – Veliki Brat.

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime