Analitički centar Evropskog parlamenta ocenjuje da je Srbija, “frustrirana sporim napretkom ka članstvu u Evropskoj uniji, otvorila prostor za bliže veze s Rusijom i Kinom”, tako da se u sumnju dovodi i opšta “posvećenost Beograda evropskoj perspektivi”.
Centar ocenjuje da je uprkos određenom napretku kada je u pitanju usaglašavanje sa zakonodavstvom EU u oblasti političkih kriterijuma i vladavine prava, u Srbiji primetan i porast strateškog takmičenja globalnih sila što, kako se ocenjuje u tekstu, zemlju može skrenuti sa pristupnog procesa EU.
Naglašava se da je Rusija tradicionalni geopolitički saveznik Srbije, pri čemu je Moskva obezbeđivala “diplomatsku podršku, investicije ekonomsku i vojnu pomoć”, a Srbija se, zauzvrat, opirala pritisku EU da uvede sankcije Rusiji zbog agresije u Ukrajini.
Analiza namenjena za internu upotrebu i informisanje evropskih parlamentaraca navodi da je “Brisel kritikovao odluku Srbije da potpiše trgovinski sporazum sa Evroazijskom unijom”, uz konstataciju da svaki bilateralni trgovinski sporazum s trećim zemljama mora biti raskinut ulaskom Srbije u članstvo EU.
“Uz to, Srbija je i osnivač inicijative 16+1 između Kine i zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Za Kinu Srbija predstavlja ključni transportni koridor i energetsko čvorište”, navodi se u analizi.
Ocenjuje se i da je “geopolitička orijentacija Srbije sve više nejasna”, uz navođenje informacija o kineskim policijskim patrolama na ulicama Beograda i stotinama kamera postavljenih u okviru projekta “Bezbedni grad” koji se odvija u saradnji sa kompanijom Huavej.
“Nedostatak transprentnosti oko kineskih investicija stvara zabrinutost kada je u pitanju posvećenost Srbije primeni pravila konkurentnosti EU, državne pomoći i javnih nabavki”, zaključuje se u analizi.
Analitičari za potrebe Evropskog parlamenta ukazuju i na činjenicu da je parlamentarna Rezolucija o Srbiji iz 2018. godine kritikovala vojnu saradnju Srbije s Rusijom i da je Srbija pozvana da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
