Paralelno sa ratom u Ukrajini, u toku je ekonomski rat, prvenstveno vezan za energente – naftu i gas. U ovom „ratu“ glavno „oružje“ su cene energenata, zatim isporuka, skladištenje. Sve strane pomno posmatraju protivničku stranu, alternativne načine snabdevanja, studiraju planove potrošnje u bliskoj i dalekoj budućnosti…
Najava ruske državne kompanije Gazprom da će smanjiti maksimalne količine gasa, sa 167 miliona kubnih metara dnevno, najpre na 100 miliona kubika, a potom i na 67 kubnih metara, juče je počela da se ostvaruje. Gasovodom Severni tok 1 u Nemačku od juče stiže 67 miliona kubnih metara plina.
Za dva dana Gazprom je isporuku gasa Nemačkoj smanjio otprilike na 60 posto, pravdajući to tehničkim problemima. Nemački ministar privrede Robert Habek tvrdi da je to politička odluka, i poručuje da u Nemačkoj nemaju problema s snabdevanjem. Manje ruskog gasa dobile su Češka i Austrija, nakon što je Gazprom prekinuo dotok za nekoliko zemalja EU, od Poljske do Holandije i Finske, jer su odbili da plaćaju u rubljama. Još je otvoreno kako će odluka Gazproma uticati na Evropu u celini. To će biti jasno tek za dva-tri dana, prenosi Špigl.
Nemačka sa 35 odsto potrošnje zavisi od ruskog gasa. I dalje će nabavljati gas alternativnim putem, iako po većoj ceni.
Smanjenje isporuke Gazprom je objasnio time što Simens kasni s popravkom uređaja za kompresiju. Plinski kompresori nisu se na vreme vratili s popravka u Kanadi, zbog sankcija proglašenih Rusiji zbog napada na Ukrajinu, tvrde Rusi.
Ta politička odluka,tvrdi nemački ministar Robert Habek, nije tehnički opravdana. Održavanje Simensovih kompresijskih sistema ne podleže evropskim sankcijama protiv Rusije: prema informacijama nemačke vlade, kompresori su na servis trebalo da idu na jesen, a ni u tom slučaju ne bi bilo opravdanja za ovako veliko smanjenje isporuke plina.
Čini se da je ruska strana iz više razloga smanjila isporuke gasa. Pre svega da bi upozorila najvećeg evropskog partnera – Nemačku, da više od trećine privrede zavisi od ruskog gasa. Drugi razlog je taktičke prirode. Smanjenje isporuke sprečava pravljenje zaliha, što svakako otežava položaj Nemačke za sledeću zimu. Zavrtanje slavine na gasovodu Severni tok 1 podudara se sa vešću da će najveći terminal za tečni gas u Teksasu, kojim se snabdeva Evropa, biti mesecima van stroja.
U utorak su operateri drugog najvećeg terminala za tečni gas u SAD-u objavili da će postrojenje sada biti izvan pogona tri meseca, umesto prvotno najavljene tri nedelje. To su loše vesti za EU, jer oko 70 posto tečnog plina u Teksasu odlazi na evropsko tržište. Gotovo istovremeno Gazprom je javio da će smanjiti isporuke.
Ako to potraje, Nemačka će imati problem, ocenjuje predsednik nemačke Savezne mrežne agencije Klaus Miler. “Možda bismo mogli izdržati preko leta, jer je sezona grejanja gotova. Međutim, sada moramo puniti skladišta kako bismo preživeli zimu – takođe ruskim gasom”, rekao je on.
Mi smo u ekonomskom ratu, ističe energetski stručnjak Georg Zahman. Od početka agresije na Ukrajinu, Rusija pokušava zadržati visoke cene energenata i otežati evropskim zemljama da popune svoje rezerve za zimu, sada kad su cene pale. Gas je koštao 108 evra po megavatsatu u sredu poslepodne na TTF-u u Holandiji. U ponedeljak je cena još uvek bila oko 84 evra po megavatsatu.
Moskva je u prednosti. U Kremlju jako dobro poznaju sve ugovore, dok u EU vlade prebacuju odgovornost na kompanije. U slučaju prekida snabdevanja, Nemačka bi bila samo delimično osigurana, posledice bi bile još razornije u Austriji, Mađarskoj i Slovačkoj, upozorava Zahman. “Osim Poljske, koja je postupila mudro i rano postala nezavisna, sve zemlje istočno od Nemačke bile bi posebno pogođene”, ističe energetski stručnjak. On preporučuje ozbiljniju štednju plina, jer se on u mnogim zemljama EU još uvek koristi za proizvodnju električne energije, iako su u rezervi one na ugalj i nuklearke.
U Nemačkoj su skladišta gasa trenutno popunjena oko 55 posto, znatno više nego prethodne godine. Ali, ni to ne garantuje bezbednu narednu zimu.
