U Srbiji je potvrđen prvi slučaj oboljevanja od groznice “Zapadnog Nila” u ovoj godini. Obolela je 84. godišnja žena iz Beograda, koja ima udružene hronične bolesti. Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević kaže za RTS da jedna od pet osoba koje su inficirane imaju simptome slične gripu, sa povećanjem telesne temeprature, slabošću i malaksalošću – kao osnovnim simptomima.
U zemljama Evropske unije pre dve nedelje pojavili su se prvi oboleli, a do 1. avgusta registrovano je 33-je obolelih od ove bolesti.
Najveći broj ljudi koji su inficirani ovim virusom nema apsolutno nikakve znakove i simptome infekcije.
“Četiri od pet ljudi neće imati nikakve simptome i ubod ovog komarca ne razlikuje se od bilo kog drugog uboda komarca”, kaže profesorka Kisić Tepavčević.
Jedna od pet osoba koje su inficirane imaju simptome slične gripu, sa povećanjem telesne temeprature, slabošću i malaksalošću – kao osnovnim simptomima.
Manje od jedan odsto – jedan na 150 inficiranih ima neuroinvazivni oblik bolesti koji se karakteriše znakovima infekcije mozga i moždanih ovojnica sa izraženom glavoboljom, ukočenošću vrata, a moguć je poremećaj koordinacije i dezorjentisanost.
Najveći broj osoba koje imaju neuroinvazivne oblike bolesti već imaju neka hronična oboljenja, kardiovaskularna, respiratorna – i te osobe praktično su pod nadzorom lekara i ne treba da čekaju nikakva značajna pogoršanja da bi se javili lekaru.
Kada temperatura ne spada više od dva dana, treba se javiti lekaru ali ove osobe koje imaju prudružena oboljenja ne treba da čekaju.
“U svakom slučaju, osobe koje imaju te neuroinvazivne oblike bolesti mogu da budu i prethodno zdrave ali se najčešće radi o osbama koje su starije od 65 godina i koja već imaju neka hronična oboljenja”, kaže Tepavčevićeva.
Prošle godine su prvi oboleli bili registrovani početkom jula, tri nedelje ranije nego sada. Najviše zaraženih od virusa “Zapadnog Nila” u Srbiji bilo je 2013. godine kada je obolelo 303 ljudi, a preminulo je 35 pacijenata.
S obzirom da se radi o oboljenju koje isključivo prenose komarci, sve zavisi i od prisustva komaraca i njihove zaraženosti na određenom području, objašnjava Tepavčevićeva.
Ovakva vrsta ispitivanja i nadzor nad ovim oboljenjem u našoj zemlji se radi od 2012. godine i to je razlog zašto smo tada prvi put prijavili prisustvo oboljenja, istakla je Kisić Tepavčević.
“Izvesno da smo imali i pre, ovo oboljenje se na području Evrope registruje 60-tih godina 20. veka, u nekim epidemijskim oblicima u zemljama južne i istočne Evrope zadnjih 15 odnosno 20 godina”, kaže ona.
U svim prethodnim sezonama, kada se prati oboljenje, najviše je bilo tokom avgusta.
