Ostavka kosovskog premijera Ramuša Haradinaja zbog poziva haškog suda na saslušanje u statusu osumnjičenog izazvala je potres na kosovskoj političkog pozornici. Haradinaj je srušio vladu samo sa jednom namerom da na izborima, koji moraju biti raspisani u roku od 45 dana I održani najkasnije za 90 dana, postigne što bolji rezultat. On je već jednom davao ostavku na mesto premijera Kosova zbog odlaska u Haški tribunal. Ovaj čin će imati posledice po Srbiju, pre svega zbog nemogućnosti da se ukinu takse od 100 odsto na srpske proizvode. Tehnička vlada nema mandat da ukine takse.
S druge strane Sigurno je da do kraja ove godine neće moći da se pokrene dijalog Beograd-Priština. Obzirom da početkom naredne godine počinje izborna kampanja za parlamentarne izbore u Srbiji, to znači da dijaloga nema do juna. Tada će početi godišnji odmori, pa o nastavku Briselskog procesa može se govoriti tek sledeće jeseni.
Briselski dijalog između Beograda i Prištine je ugušen već više od godinu dana. Dijalog je “postao nevažan” kada je javnosti prezentovano da kosovski i srpski lideri “imaju dogovor” oko podele, korekcije granica ili razgraničenja.
Briselski mirovni proces je tog trenutka izgubio smisao. Snažne medijske mašine su nastojale da “ispeglaju” nedoumice i sumnje oko toga da bi eventualna podela teritorije bila dobro rešenje. Istovremeno, sugerisano je da je Briselski dijalog bio gubljenje vremena, jer “druga strana ne poštuje i ne implementira dogovoreno”, jer je to bio neiskren razgovor u kojem su sve tri strane ( Beograd, Priština i Brisel) gledale svoje interese, kao ida je to bio dijalog dva čoveka, a ne dva društva ili dva parlamenta…
Naravno, političari su sve to “umivali” porukama da dijalog mora da se nastavi, jer je “to jedini put za rešavanje problema”… Priština se potrudila da zabetonira mogućnost razgovora uvodeći taksu od 100 odsto za proizvode iz Srbije… Bio je to savršeni alibi za blokiranje razgovora, a još je i doneo mogućnost da procveta šverc koji kontrolišu lokalni moćnici i političari. Građani Kosova ovu “političku igru Prištine” skupo plaćaju. Hleb i ostale strateške namirnice su poskupeli za 30 odsto. Kosovo je i dalje u izolaciji…
Sve to koincidira sa ubrzanim istragama za ratne zloičine OVK, a spekuliše se da se imena gotovo svih ključnih igrača kosovske političke scene nalaze i na haškim optužnicama. Spisak onih koji su pozvani u Hag je manje-više popis kosovske političke elite.
Jedan deo kosovskih političara pakuje fascikle sa dokazima protiv svojih političkih oponenata. Haški sud polako postaje “vladar Kosova”. Izbor vladajuće elite se polako može svesti na – dijalog ili Hag. Kosovski izbori će bez sumnje imati antisrpsku retoričku osnovu. Haradinaj će svoju kampanju bazirati na tvrdnji da je “sprečio podelu Kosova i tako sačuvao teritorijalni integritet”. Optuživaće Taćija da je želeo da proda Srbiji deo kosovske teritorije. Ni Taći neće sedeti skrštenih ruku, pa će tvrditi da je Haradinaj “ naneo veliku štetu međunarodnom ugledu Kosova tvrdoglavim insistiranjem na sankcijama, a građanima naneo ekonomsku štetu zbog povećanja cena osnovnih životnih namirnica”.
Po tradiciji svi učesnici na srpskim izborima izbegavaju da u kampanjama spominju Kosovo. Ovoga puta će se mnogo potruditi da izbegnu i reč – kompromis. Verovatno nikome od političara neće pasti na pamet da u sred predizborne kampanje odlazi u Brisel na riskantne razgovore o Kosovu. Dakle, šanse za brzi početak dijaloga u Briselu su veoma male. Umesto toga, verovatnije je da ćemo imati zaoštrenu retoriku u medijima i provociranje incidenata na terenu. To nije dobro za odnose Srba i Albanaca, ali je idealno za predizborne kampanje.
