Makron u Srbiji – suočavanje sa realnošću

0

Francuski predsednik Emanuel Makron dočekan je u Beogradu – „skoro kao Putin“. Domaćin se trudio da demonstrira tradicionalnu srpsku gostoljubivost, a gost je pokazao gospodske francuske manire. Od prvog znaka dobrodošlice „pogače i soli“, do izjave srpskog predsednika da mu je ovo „jedan od tri najsrećnija dana“, sve je sugerisalo da se radi o „prijateljskoj, važnoj, istorijskoj“ poseti – javnosti prikazano na način koji su lokalni spin doktori apsolvirali poslednjih nekoliko godina.

Šef države Francuske je na Kalemegdanu probio „emotivne barijere“ obraćajući se okupljenim građanima na srpskom jeziku.

U nekoliko navrata je isticao tradicionalno prijateljstvo Srbije i Francuske, tvrdeći da počinje „nova era“ u odnosima dve zemlje. Potpisano je 22 sporazuma o saradnji, pre svega vojnoj, ekonomskoj, kulturnoj, prosvetnoj…

Politički deo posete se sveo na nekoliko poruka koje je Makron uputio Srbiji. Evropska unija mora da se reformiše da bi mogla da primi Srbiju. Nije dozvolio da se spominje 2025. godina kao vreme prijema Srbije. Drugi „hladan tuš“ je njegovo upozorenje Zapadnom Balkanu. Neki svetski igrači imaju drugačije namere za region Zapadnog Balkana nego što j eto slučaj sa Evropskom unijom. „neki u svetu zamišljaju da bi ovaj region u narednih 10 godina trebalo da bude mesto gde će se preplitati uticaji ovih ili onih“, rekao je Makron.

Na kraju, obećao je da će u narednim mesecima pripremiti novi sastanak kako bi odblokirao dijalog Beograda i Prištine.

Brojni ovdašnji analitičari upinju da pokažu da je došavši u Beograd ( samo dan posle obeležavanja nacionalnog praznika Francuske) Makron pokazao da mu je Srbija ( a samim tim i predsednik Srbije) glavni partner na Zapadnom Balkanu, da je „promenio odnos prema kosovskom problemu“, da je prodajom protivvazdušnih raketnih sistema „vojno ojačao Srbiju“…

Naravno, cilj je da se domaćoj javnosti sugeriše da se Francuska pridružila „klubu prijatelja Srbije“.. I to je prirodna reakcija koju bi svaka vlast u svakoj zemlji iskoristila.

Šta su , zapravo,efekti posete francuskog predsednika? Makron je u Beogradu bio pre svega zbog svoje javnosti. Prodao je Srbiji raketne sisteme „Mistral“. Dogovorio je da Francuzi grade beogadski metro. Obišao beogradski aerodrom i podsetio da je njegovom zaslugom francuska firma postala vlasnik te vazdušne luke. To su efekti posete Beogradu gledano iz ugla francuskih interesa.

Politički aspekt posete ogleda se u činjenici da je Makron uleteo u prazan prostor uticaja na Balkanu, koji se otvorio gubljenjem uticaja nemačke kancelarke. Makron se nameće kao glavna evropska adresa i za lokalne lidere. I to je interes Francuske.

Sigurno se neće pekidati „specijalne veze „između Francuske i kosovskih lidera, obzirom da su francuske obaveštajne službe, kako tvrdi Dik Marti, izvestilac Saveta Evrope, od starta imale specijalne veze sa komandantima OVK, posebno sa Hašimom Taćijem. To j e, najverovatnije, razlog što je na Makronovu posetu Srbiji iz Prištine jedino reagovao

Taćijev „saradnik i oponenet“, Ramuš Haradinaj. Francuska neće promeniti svoj stav o Kosovu. Makron je u Beogradu samo izgovorio čarobnu reč – kompromis i time zadovoljio obe strane.

Najvažnije je za Srbiju, iako se to ne predstavlja tako u domaćim medijima, da je Makron bio realan i iskren. U maniru dobrog gosta nije hteo da domaćinima daje lažna obećanja ni oko ulaska u Evropsku uniju, niti oko rešavanja kosovskog problema. Ali je kao vešt diplomata ostavio je domaćinu mogućnost da njegove reči tumači na svoj način.

Pre svega, Makron je tu govorio o istorijskim i kulturnim vezama, ali i ekonomskoj saradnji koja dobija zamajac. S tim u vezi, tokom njegove posete potpisani su brojni sporazumi, između ostalog onaj o nameri da francuske kompanije grade beogradski metro, sporazum koji se odnosi na kinematografiju, o saradnji u oblasti energije, ali i o nabavci vojne opreme, tačnije raketa “mistral”.

Osim što nam je poručio da će podržati Srbiju na putu evrointegracija, saradnju na svim poljima, od ekonomije do kulture, francuski predsednik Emanuel Makron je tokom posete srpskoj prestonici rekao i da će se angažovati oko nastavka dijaloga Beograda i Prištine.
Međutim, postoji još jedna stvar koja nije ekspilcitno izrečena u vezi sa ovom temom, a mogla bi da bude od značaja, jeste priča predsednika Francuske oko postizanja kompromisnog rešenja u vezi sa “kosovskim čvorom”.

Naime, mnogima je zaličilo da Makron nema toliko tvrd stav po pitanju razgraničenja, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, jer je govoreći o kompromisu između dve strane pomenuo i srpski Ustav ali i praktično “lupio packu” prištinskoj strani, uz opasku da pozicije suprotstavljenih strana ne mogu da ostanu kakve su danas i da obe strane moraju da se “pomere”.

„Prirodno je da zemlje Zapadnog Balkana ne mogu postati članice, dok Evropska unija ne reši svoje unutrašnje probleme. Ali to ni na koji način ne znači zaustavljanje pristupnih pregovora i, uopšte, politike proširenja“, ocenjuje Dolapčev.

On zaključuje da je ova poseta, uprkos, kako prenosi N1, dominantno emotivnim porukama, doprinela je boljem razumevanju stava Francuske povodom pitanja proširenja

Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana. Reforme u EU i Srbiji, prema njegovom mišljenju, mogu teći paralelno.

„Francuska će biti potpuno spremna da, zajedno sa Nemačkom, u okviru posrednovanja EU, podrži obnovu dijaloga koji ima za cilj da u narednih nekoliko meseci nađe konkretno rešenje“, poručio je Makron, postavljajući granice potencijalnog kompromisa izjavom da su i Srbija i Kosovo „evropske države“.

Stiče se utisak da se Francuska poslednjih meseci dodatno angažovala na rešavanju ovog pitanja, nudeći da organizuje sastanak između rukovodstava Beograda i Prištine u Parizu.

Prema mišljenju istraživača Centra za evropske politike Vanje Dolapčeva, motiv za ovaj angažman je jasan.

„U interesu regiona i Evropske unije je da se ovo pitanje što pre reši i da se uspostavi mirno okruženje. To, svakako, podrazumeva normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Zbog toga je ovo pitanje važno za Francusku“, kaže Dolapčev za EWB.
Ipak, da li će se konkretno rešenje naći za nekoliko meseci, kako je optimistično najavio Makron, ili će za to biti potreban duži period, dosta zavisi i od samih učesnika, veruje on.

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime