Hitna zaštita SPC na Kosovu

0

Budući da kosovske institucije nisu voljne i sposobne da institucionalno zaštite prava i verske slobode Srpske Pravoslavne Crkve, možemo da zaključimo da je Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, radi njenog opstanka, urgentno potrebna zaštita od nezakonitog i diskriminatornog delovanja samih kosovskih institucija, što je neophodno razmotriti i u kontekstu dijaloga u Briselu“, saopštila je Eparhija raško prizrenska dan nakon vesti da raseljeni Srbi iz Mušutišta nisu uspeli ni ove godine da dođu do svog sela i i na ruševinama manastira Sv. Trojice obeleže hramovnu slavu.

Eparhija raško-prizrenska izrazila je danas ozbiljnu zabrinutost zbog sve češćih slučajeva u kojima se vernicima zabranjuje, kako navodi eparhija, da posećuju manastire, obilaze groblja na kojima su sahranjeni članovi njihovih porodica i učestvuju u crkvenim proslavama na КiM. To su najvećim delom Srbi iz Metohije koji su nakon rata raseljeni na prostoru centralne Srbije.

Eparhija navodi da se od prošle nedelje, kada je jedna grupa sprečena da uđe na Jarinje, ova situacija ponovila i juče ujutru.

Ova grupa je najpre puštena da autobusom pređe Jarinje, da bi potom, kako potvrđuje eparhija, od strane Кosovske policije putnici bili prinuđeni da napuste Kosovo i to bez validnog obrazloženja.

Planirano je da oni posete nekoliko manastira a da današnji veliki hrišćanski praznik Trojičin dan obeleže na ruševinama istoimenog manastira u svom rodnom mestu.

Manastir je porušen nakon završetka rata u leto 1999. godine, ali su liturgije održavane na ruševinama manastira. Ipak, poslednjih nekoliko godina lokalni Albanci su se protivili ovim posetama.

Eparhija sada navodi da su ovog puta raseljene Srbe da dođu do Mušutišta sprečile i same kosovske institucije koje im preko Кosovske policije nisu dozvolile da nastave put.

Da stvar bude još gora, oni nisu jednostavno vraćeni sa administrativnog prelaza, kao što je bio slučaj sa nekim drugim pokloničkim grupama, već su proterani sa Кosova i Metohije, budući da su već legalno bili prešli administrativnu liniju i stigli do Кosovske Mitrovice. Pošto vernici nisu mogli da dođu na liturgiju, ona nije ni održana u manastiru Sv. Trojice“, navela je Eparhija u saopštenju.

Eparhija raško-prizrenska stoga je apelovala na međunarodne predstavnike da „urazume“ prištinske vlasti da poštuju sopstvene zakone jer:

Ovakvo diskriminatorno ponašanje prema vernicima SPC i našoj Crkvi ugrožava bezbednost, podiže tenzije i dugoročno nanosi štetu svima u regionu“.

Poslednjom zabranom našim vernicima da posete svoje svetinje, prištinske vlasti nisu samo po ko zna koji put prekršile verska prava Srba i Srpske Pravoslavne Crkve, već i ponovo dokazale da im ni sopstveni zakoni i pravni poredak ne znače ništa ako ih ti zakoni obavezuju na poštovanje prava Srpske Pravoslavne Crkve.

Već mesecima su u javnosti intenzivirane tenzije između kosovskih vlasti i Eparhije raško prizrenske, inicijativom, a potom i odlukom Evrope Nostre da početkom aprila uvrsti Visoke Dečane na listu sedam najugroženijih evropskih spomenika za 2021.

Dok kosovski zvaničnici pišu pisma premijerima vlada, Evropi Nostri i UNESCO-u sa navodima da je SPC zaštićena, da se radi o kosovskom kulturnom nasleđu za koje Srbija ne treba da bude odgovorna i da se označeni manastiru skinu sa liste ugroženog nasleđa, te da srpski izvori obmanjuju međunarodne institucije o ugroženosti, Eparhija tvrdi drugačije.

Podsećajući na to da ni pet godina od donošenja konačne odluke Ustavnog suda, Visokim Dečanima nije vraćen privatni posed zemlje, Eparhija raško-prizrenska je prekinula ionako otežanu komunikaciju sa kosovskim vlastima.