„Ironijom istorijskih strujanja, onaj koji je najviše govorio o izdaji i izdajnicima je najviše izdao“, ocenio je hrvatski politikolog Aleksandar Musić govoreći o Kosovu, a prenosi Portal Kossev.
„Ako se gleda šta je Aleksandar Vučić dao kosovskim Albancima, Republici Kosovo, od 2013. do 2023, on je praktično, sa dva briselska sporazuma, 2013. i 2015, i Vašingtonskim sporazumom 2020. razgradio ostatke srpske državnosti na Kosovu, sve ono što je preživelo 1999, i Kumanovski sporazum“, kazao je u studiju HRT.
„Dao im je ili predao srpsku policiju, srpsko sudstvo, električnu mrežu, telefonski broj, hidroelektranu Gazivode. Tzv. kako se kaže u okviru njegovog – režima, administrativni prelazi Jarinje i Brnjak su de fakto međudržavna granica“, objašnjava.
Sada je polako sateran u ćošak, navodi dalje hrvatski stručnjak.
Utoliko se sada situacija promenila pošto mu za vratom diše snažna nacionalistička opozicija, dodaje, ocenjujući da on više ne kontroliše nacionalističku scenu, koju opisuje kao „državno nacionalističku“, „državno udbašku“.
Postoje tri snažne grupacije koje mu „dišu za vratom“ i zato, kako objašnjava, srpski predsednik ide u projekat Pokreta za Srbiju:
„Gde pokušava uvući sve živo i neživo da bi malo po rubovima amortizirao taj pritisak“.
Navodeći da se Vučićeva „PR mašinerija“ trenutno bavi pitanjem potpisa – Nije potpisao i to na sva zvona oglašavaju, dodaje da je to ipak manje bitno.
„Jer kada se napravi zoom out, kada se pogleda sa visoka, imaš stavke koje govore o dobrosusedskim odnosima. Kako država i njena pokrajina mogu biti u dobrosusedskim odnosima?!“ – postavlja pitanje Musić, ali i odgovara da u dobrosusedskim odnosima mogu biti država i država.
Takođe, Republika Srbija priznaje lične dokumente Republike Kosovo.
„Koja to država priznaje lične dokumente svoje pokrajine?!“ – navodi Musić uz dalje opaske o tome šta srpski predsednik trenutno radi: „On takođe sve vreme vrti priču o Zajednici srpskih opština koja je kao neka kruna svega“.
Ali, „tu zajednicu je trebalo dobiti tri puta do sada – 2013, 2015, i 2020“.
Štaviše, hrvatski politikolog je, u daljoj analizi Vučićeve politike za Kosovo, podsetio na oštre kritike mitropolita Amfilohija na račun politike aktuelnog srpskog predsednika za Kosovo, koji mu je spočitavao izdaju.
Spomenuo je bizarni detalj o navodnom proslavljanju odlaska mitropolita Amfilohija, za kojeg je Musić naveo da je „vrlo dubiozna ličnost“.
„On je imao jednu crtu koja je krasila crnogorske mitropolite, a to je da je smrtno ozbiljno shvatao svoju titulu egzarha – čuvara Trona Pećkog“.
„I sve ostale vladike su zapravo pokleknule, drže se materijalnog“, kaže dalje Musić, uz objašnjenje da zato u ovom trenutku nema legendarnih litija, primećujući da se za razliku od Crne Gore, u Srbiji takve legendarne litije nisu ni dogodile.
Inače govoreći o mitovima, navodi i to da bez obzira na to da li su oni srpski, crnogorski ili hrvatski, jesu izrazito formativni sa nacionalnim i verskim motivima, i da su, kao takvi, imali svoju svrhu u datom vremenu.
„Ako uzmeš ono što je neonečišćena verzija kosovskog zaveta, to je hrišćanska žrtva. Ti biraš smrt umesto nečasti. Ti biraš smrt umesto ropstva da bi se uzvisio u večnom životu“.
U tom smislu naglašava da „nema većih razlika“ između takvog kosovskog mita i onoga što je Nikola Šupić Zinski napravio u Sigetu gradu
„Najbolji dokaz toga da oni kojima su puna usta toga, sami ne veruju u to“, ocenjuje dalje uz opasku:
„Niko nije više govorio grlatije o Kosovu nego što je to činila Srpska Pravoslavna Crkva“.
I dok je Vučić u poslednjih 10 godina doslovno, kako kaže, „prosuo skoro kao Milošević tim ratom“, sa druge strane primećuje da „niko, ćute kao zaliveni – zato jer su kupljeni“, kada je u pitanju SPC. „O tome se radi“, konstatuje Musić.
