Posredovanjem američkog izaslanika Ričarda Grenela dogovoreno je otvaranje avio-linije Beograd–Priština, a nazire se i dogovor o uspostavljanju železničkog saobraćaja. Dok se za avio-saobraćaj očekuje da profunkcioniše na leto, za železnicu još nema naznaka. Istraživali smo kako može da se sprovede inicijativa o železničkom saobraćaju. Sukobi na Kosovu prekinuli su gotovo sve veze Beograda i Prištine – institucionalne i infrastrukturne u potpunosti. Briselskim dijalogom pokrenute su inicijative koje treba da pomognu život običnih ljudi i privredu. Do rata između Beograda i Prištine svakodnevno je funkcionisao putnički i teretni železnički saobraćaj.
Stanica u Kosovom Polju najveće je železničko čvorište na Kosovu. Izgleda kao i pre sukoba 1999. godine.
Odatle su ranije dva puta dnevno kretali vozovi za Beograd i dalje za Budimpeštu. Prema jugu, išlo se za Skoplje i dalje za Solun.
U železničku infrastrukturu u poslednje dve decenije se veoma malo ulagalo. Obnovljen je minimalno vozni park i to uglavnom sredstvima međunarodne zajednice.
Kosovske železnice danas poseduju devet lokomotiva.
Da bi se priključile iole ozbiljnijem prevozu putnika i robe na dužim relacijama železnice na Kosovu treba da ulože kako u vozila, tako i u infrastrukturu.
“Pre no što se krene u rekonstrukciju pruga potrebno je izvršiti analizu postojećeg stanja. Izvršiti analizu donjeg i gornjeg stroja pruga, svih mostova i tunela”, ističe Novica Stevanović, direktor za saobraćajnice u CIP-u.
A takvih objekata na relaciji od Beograda ka Prištini ima puno.
Dva su moguća pravca koje železnica može da koristi od Beograda ka Prištini. Jedan preko Kraljeva a drugi preko Niša.
“Najbolji trenutno pravac u svakom slučaju je Lapovo Kraljevo – Kosovska Mitrovica – Priština. Kada je u pitanju drugi pravac, znamo da je u bombardovanju obrušen tunel odmah iza Merdara, i on nije saniran, tako da je tu, u svakom slučaju, saobraćaj u prekidu”, ukazuje Vladimir Lalić, zamenik generalnog direktora CIP-a.
Prevoz putnika i robe na relaciji Beograd–Priština godinama unazad odvija se isključivo drumskim saobraćajem.
Mogu li železnice, ako linija Beograd–Priština zaživi, da preotmu deo kolača drumskim prevoznicima.
“Ne verujem da će putnički saobračaj biti previše zaposlen, ali verujem da će za kargo postojati i te kako veliko interesovanje, jer je to ono što je najvažnije. A ukoliko dođe do ozbiljnijih ulaganja u infrastrukturu, da ta pruga postane brža nego što je danas, sigurno je da će porasti i interesovanje za putnički saobraćaj”, navodi sekretar u Ministarstvu privrede Vlade Srbije Branimir Stojanović.
Od Beograda do Prištine prugom ima 360 kilometara. Jedina linija koji danas funkcioniše delom te trase je putnički voz od Kraljeva do Kosovske Mitrovice. Funkcioniše dva puta dnevno.
Trajanje putovanja u jednom pravcu je tri i po sata i pod potpunom je kontrolom železnica Srbije.
