Južna Amerika – gnev građana se izlio na ulice

0

Gradonačelnicu gradića na jugu Bolivije razbesneli demonstranti su vukli po ulicama, ošišali je I ofarbali crvenom bojom. Na kraju ovog rituala liča, su je naterali da potpiše ostavku I predali je policiji. Kriza u Boliviji je eskalirala tokom izbora, kada je opozicija optužila predsednika Moralesa da je pokrao izbore. Posle višemesečne drame, Morales je morao da pobegne u Meksiko I zatraži azil. Građani Bolivije, Venecuele I Čilea su na ulicama. Talas haosa je zahvatio Latinsku Ameriku. Građanski gnev je eksplodirao iz otvorene rane socijalnih potresa. Bolivijski predsednik se povukao sa trona kada su ga vojska I policija zamolile da podnese ostavku. Srušili su ga požari koji su besneli Bolivijom ove godine I korupcija koja je razjedala ovu zemlju decenijama.
Istorija intervenisanja SAD u Latinskoj Americi je duga I krvava. SAD su izazvale državni udar u Čileu 1973.Podržale su kontraše u Nikaragvi osamdesetih godina, ali I podržavale eskadrone smrti širom Latinske Amerike.
Kasnije se Vašington uglavnom mešao u postavljanje I smenjivanje vlada u zemljama Latinske Amerike. Ali, 2009. godine izazvale su državni udar u Hondurasu I podržale obaranje predsednika Manuela Zelaje. Potom su I u Argentini I Brazilu SAD uticale na obaranje vlada. Dve decenije SAD pletu mrežu oko Venecuele. Nisu uspele da izvedu državni udar 2002. godine, pa su stvorile smažnu ekonomsku krizu koja je rezultirala izlaskom građana na ulice.
Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu – to j edovoljan razlog da se izazove haos u zemlji I preuzme kontrola nad tim blagom. Drugi razlog je buntovnička I antiimperijalistička orijentacija ove zemlje koja je postala spoljnopolitička glavna meta SAD.
Bolivija se bliži gađanskom ratu. Nemiri u Santjagu podižu angažman vojske pa se Čile nalazi na pragu vojne uprave. Čile ima najrazvijeniju privredu na tlu kontinenta, ali ne može da se izbori sa krizom. Smešno deluje I uzrok nemira – navodno ljudi protestuju zbog povećanja karte za prevoz sa 800 na 830 pezosa, kao I skuplje školarine. Izveštači svedoče da ulične tuče, kamenovanja demonstranata I policije traju po pet sati, bez prekida. Broj povređenih se više I ne evidentira. Pitanje trenutka kada će početi ozbiljni vatreni sukobi. U Ekvadoru su demonstracije smirene, ali problemi nisu rešeni. Peru I Paragvaj su pod snažnim političkim napetostima, a Argentina dugo živi uz jake političke podele I potrese. Nemiri se osećaju I u vazduhu Brazila.
Epidemija uličnih sukoba preti da baci Južnu Ameriku na kolena. I ova kriza ima epicentar u socijalnoj slici. Privreda stagnira, cene energenata su pale, a ekonomije vezane za prodaju nafte. Takva situacija je dovela do ubrzanog I ozbiljnog raslojavanja stanovništva. Veliki broj građana nema zdravstvenu zaštitu niti deci mogu da priušte regularno osnovno školovanje. U Čileu upis na fakultete ja privilegija veoma malog broja ljudi. Takva slika je uzrokovala neviđenu korupciju koja je fatalni uzrok gneva građana koji se izlio na ulice Južne Amerike.
Destabilizaciju ovog kontinenta, prema mišljenjima brojnih analitičara, izazvao je i upliv kineskog kapitala i bojazan američkih ekonomskih giganata da će izgubiti primat. Podstaknute su i etničke i rasne razlike.
“Pobednik” uličnih sukoba u Južnoj Americi se zna. To je bez sumnje Vašington. Ne zna se samo koliko će kriza da traje I na koje će sve načine SAD pokušavati da je kontroliše, da “pali” I “gasi” sukobe. I ne zna se koliko cenu će platiti stanovnici ovog kontinenta.

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime