Kako je glasala Evropska unija

0

Institucije Evropske unije u narednom mandatu vodiće – kako su pokazali izbori za Evropski parlament, a nakon izbora izjavili političari – narodnjaci i socijaldemokrati, ali će morati da uključe i liberale, koji su ostvarili veliki rast u broju poslaničkih mesta na izborima završenim u nedelju.

Konačni preliminarni rezultati za Evropski parlament pokazali su da su prva mesta u ovoj instituciji zadržale tradicionalne partije desnog i levog centra, ali da su doživele ozbiljan gubitak u broju stolica u parlamentu. Liberali su ostvarili značajan rast, a u Francuskoj, Italiji i Mađarskoj desničari.

U novom sazivuEPP- Klub poslanika Evropske narodne stranke (hrišćanski demokrati)dobio je 178 poslaničkih mesta, a imao je 216,S&D- Klub poslanika Progresivnog saveza socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu sada ima 152, a pre je imao 185,ECR- Evropski konzervativci i reformisti pao je na 61, sa 77 koliko je imao, ALDE – Klub poslanika Saveza liberala i demokrata za Evropu porastao je na 108 poslanika, sa 69 koliko je imao, GUE/NGL Konfederalni klub poslanika Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice je pao na 39 poslanika, sa 52 koliko je imao, Zeleni/ESS – Klub poslanika Zelenih/Evropskog slobodnog savezasada ima 67, a pre je imao 52, EFDD – Klub poslanika Evrope slobode i demokratijeporastao je sa 42 na 53 poslanička mesta, ENS – Klub poslanika Evrope nacija i sloboda takođe sada ima 55 poslanika, dok je pre imao 36, a NI – Nezavisni poslanici sada ima tek 7 mesta, dok je pre brojao 20.

Budući da nijedna od tradicionalnih partija ne može da ima većinu u Parlamentu, one su potvrdile spremnost da sarađuju sa bliskim partijama kako bi se radilo za dobrobit Evrope. Predstavnici Narodnjaka i Socijaldemokrata su potvrdili spremnost da zajedno sarađuju i uključe i liberale u pronalazak programa za narednih pet godina.

Predstavnik Narodnjaka Martin Weber, koji je i kandidat za predsednika Evropske komisije iz ove grupacije je potvrdio da oni neće ni u kom slučaju sarađivati ni sa ekstremnom levicom niti desnicom.

Frans Timmermans, kandidat Socijaldemokarata, je takođe potvrdio da “nikad neće postiće sporazum sa ekstremnom desnicom”. Sve ostale partije koje imaju viziju progresivne Evrope za Timmermansa su prihvatljive.

Margret Vesthager, predstavnica Liberala i kandidatkinja za najvišu poziciju u EU institucijama, je naglasila da su rezultati ovih izbora signalizirali neophodnost promena.

“Ovo nije više Parlament koji im dve većinske partije. Monopol moći je uništen”, poručila je Vestager.

Liberali su već najavili da će zatražiti kompromis u poljima poput klimatskih promena, taksama i migrantskoj krizi. Šef liberala u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta Guy Verhofstadt je najavio da će njegova politička grupacija sada biti ključna i u procesima koji će uslediti posle inauguracije novog saziva Evropskog parlamenta, a gde se uključuje i imenovanje nosilaca ključnih funkcija u EU institucijama.

“Nećemo da se ponovi ono što se ponavljalo u prethodnim prilikama, kada su dve glavne partije (narodnjaci i socijaldemokrate) odlučivale o programu i imenovanju predsednika Evropske komisije”, istakao je Verhofstadt.

Nemačka

U Nemačkoj su vladajuće stranke, kako pokazuju preliminarni rezultati doživele ozbiljne gubitke. Hrišćansko-demokratska unija/Hrišćansko-socijalna unija (CDU-CSU), koju je donedavno vodila kancelarka Angela Merkel, prema procenama je dobila 28,70 odsto glasova, što je pad od oko sedam odsto u odnosu na prošle izbore.

Drugi su, iznenađujuće, Zeleni s 20,70 odsto glasova, što je oko 11 odsto više nego pre pet godina. Socijaldemokratska stranka (SPD) dobija samo 15,60 odsto glasova, što je oko 11 odsto manje nego na prošlim izborima i najgori rezultat na bilo kojim izborima za ovu stranku.
Krajnje desna Alternativa za Nemačku dobila je 10,80 odsto, što je oko tri odsto više nego na poslednjim EU izborima, ali oko dva posto manje nego na parlamentarnim izborima 2017. Predsednik AfD-a Alexander Gauland je za slabiji rezultat na izborima optužio “haos oko Bregzita” i Ibiza aferu u Austriji s tamošnjim desnim populistima.

Austrija

U Austriji je, prema prvim procenama, konzervativna Narodna stranka kancelara Sebastiana Kurza verovatni pobednik s 34,9 odsto glasova, što je oko sedam odsto više nego na poslednjim izborima. Opoziciona Socijaldemokratska stranka Austrije dobila je 23,4 odsto, a ekstremno desna

Slobodarska stranka 17,20 odsto, što je oko dva odsto manje nego pre pet godina.

Po svemu sudeći, Slobodarskoj stranci je naštetila afera Ibiza s optužbama za korupciju na račun njenog donedavnog predsednika Heinza-Christiana Strachea, zbog čega je on dao ostavku na mesto potpredsednika Vlade i predsednika Stranke, a premijer Kurz raspustio Vladu. Ipak, mnogi su analitičari očekivali i veće gubitke za austrijske desničare.

Desnica slavi u Mađarskoj, Italiji, Velikoj Britaniji

Sastav Evropskog parlamenta birali su građani 21. zemlje članice EU, od ukupno 28 članica, a na osnovu nacionalnih izbornih zakona. Na ovim izborima izlaznost je bila 51 odsto – najveća u posljednjih 25 godina.

Desnica je u nekim državama, kao što su Mađarska, Italija, Francuska i Velika Britanija prevladala, dok su u nekim leve opcije, pogotovo

Zeleni ostvarile impresivan rezultat.

Ekstremno desničarska partija Nacionalni front je pobednik na izborima u Francuskoj sa 23,31 odsto, dok je Lista renesanse predsednika Francuske Emmanuela Macrona dobila 22,41 odsto. Le Pen je pozvala na osnivanje “moćne” krajnje desne grupe u Evropskom parlamentu, prenosi AFP.

U Mađarskoj je, s gotovo 100 odsto izbrojanih glasova Fidezs na čelu s premijerom Viktorom Orbanom dobila 13 od 21 mesta, jedno više nego 2014. Demokratska koalicija bivšeg socijalističkog premijera Ferenca Gyurcsanya dobila je četiri mesta, a liberalni Pokret momentuma dva. Krajnje desni Jobbik i levičarsko-zelena koalicija Socijalista i Dijaloga dobili su po jedno mesto.
U Italiji slavi krajnje desna Severna liga koja je, prema izlaznim anketama, na prvom mestu, između 28,70 odsto glasova, dok je na prethodnim izborima 2014. godine imala samo šest odsto glasova. Demokratska partija je druga sa 22,50 odsto.

“Ovo je istorijski rezultat… Prvi put Liga je prva stranka u Italiji”, rekao je predsednik Kluba Severne lige u Donjem domu parlamenta

Riccardo Molinari.

“Jedna reč Italiji: Hvala”, poručio je jedan od vodećih lidera Lige Matteo Salvini u objavi s fotografijom na Facebooku.

Socijalisti u Grčkoj i Španiji

Grčki premijer Alexis Cipras pozvao je prevremene izbore nakon što je njegova radikalno leva stranka Syriza izgubila mesta na evropskim izborima. Syriza je dobila 22,89 odsto glasova, a liberalno-konzervativna Nova demokratija 33,29 odsto glasova.
Tsipras je prethodno nazvao ove izbore glasanjem o poverenju njegovoj vladi.

Vladajuću stranku su kaznili i Rumuni. Izlazne ankete pokazuju kako su vladajući Socijaldemokrati (PSD) i opoziciona Nacionalna liberalna stranka izjednačeni na 25,70 posto. To je velik udarac za vladajuće koji su na poslednjim izborima, za nacionalni parlament, osvojili nešto ispod 45 odsto glasova.

Vladajuća poljska stranka Pravo i pravda osvojila je 42,4 odsto glasova, što je rast u odnosu na 31,8, koliko je osvojila pre pet godina i 37,6 koliko je dobila na parlamentarnim izborima pre četiri godine.

Opoziciona Evropska koalicija, na čelu s Građanskom platformom, nekad predvođenom predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom, na drugom je mestu s 39,1 posto glasova.

Nasuprot padu levice u nekim državama, Socijalisti su pobedili u Španiji, dobivši 32,82 odsto glasova. Narodna stranka desnog centra dobila je 20,21 odsto glasova.

Vladajući su izgubili i u Danskoj. Liberali, stranka desnog centra premijera Larsa Lokkea Rasmussena dobila je 20,6 odsto,a opozicioni socijaldemokrati 23,6 odsto.

U Velikoj Britaniji, koja se donedavno nadala da na izbore neće ni morati, pobedila je Stranka za Brexit Nigela Faragea s 31 odsto glasova ispred Laburista s 19,1 i liberala s 18,9 odsto glasova. Vladajući konzervativci tek su četvrti s 12 odsto.

Hrvatska

Državna izborna komisija Hrvatske objavila je da su Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Socijaldemokratska partija (SDP) osvojili po četiri mandata u Evropskom parlamentu.

Prema rezultatima, nakon obrađenih 99,97 odsto biračkih mesta, HDZ je osvojio 22,72 odsto glasova, a SDP 18,71 odsto glasova.
Treća po snazi je koalicija HRAST-a i Ruže Tomašić sa 8,52 odsto glasova, što je dovoljno za jedan mandat.

Po jedan mandat osvojili su i Mislav Kolakušić, koji je sa 7,89 odsto glasova najveće iznenađenje izbora, te Živi zid i Amsterdamska.
Jedan od najvećih gubitnika ovih izbora je MOST koji je tek sedma politička stranka u Hrvatskoj i neće imati predstavnika u Evropskom parlamentu.

mediatop.info

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime