Meksikanci promenili način uzgoja koke u Kolumbiji forsirajući sorte koje daju veći prinos, zbog čega veća količina droge završava u SAD i Evropi. Emisari meksičkih narkokartela sve više kontrolišu proizvodnju kokaina u Kolumbiji plaćajući uzgajivačima i forsirajući uzgoj sorti koke koje daju veliki prinos, kazali su za Rojters bezbednosni zvaničnici i aktivisti za ljudska prava.
Vodeći meksički karteli poput Sinaloa i Halisko nueva generasion – koji imaju ogroman uticaj u Meksiku i koriste brutalno nasilje u borbi za kontrolu narkoruta – već duže vreme kupuju kokain od kolumbijskih gerilskih grupa i kriminalnih bandi.
Mada su nekada delovali kao diskretni kupci – i još uvek izbegavaju direktno poslovanje sa konkurencijom – primetno je sve veće prisustvo njihovih emisara u kolumbijskim oblastima u kojima se proizvodi kokain, tvrde stanovnici i farmeri.
Ovi karteli su uveli značajne promene u sortama koke koje se uzgajaju, što je dovelo do povećane proizvodnje kokaina, navodi kolumbijska policija za borbu protiv šverca narkotika. Promene u načinu uzgoja koke doprinijele su većoj količini i čistoći kokaina koji se švercuje u Sjedinjene Države i Evropu, tvrdi policija.
Na povećanu proizvodnju od novih sorti koke ukazuju i podaci iz UN Kancelarije za drogu i kriminal, a primetan je rast proizvodnje kokaina tokom poslednje tri godine uprkos tome što je smanjena oblast na kojoj se uzgaja koka.
Karteli šalju izaslanike da upravljaju proizvodnjom a zaduženi su i za trgovinu i transport, kazao je za britansku agenciju general Fernando Muriljo, šef istraživačke jedinice Kolumbijske nacionalne policije.
”Oni to rade kako bi pouzdano mogli da znaju da je supstanca koju im prodaju čista”, kazao je on.
Uzgajivači koke, doušnici i uhapšeni dileri detaljno su policiji i vojsci opisali kako meksički emisari sprovode kontrole čistoće, održavaju odnose sa celim nizom kolumbijskih oružanih grupa i pregovaraju o cenama, kazao je Muriljo.
Izuzetno plodonosno seme koke proizvod je rada iskusnih farmera i agronoma, koje su finansirali karteli, rekao je general Rikardo Alarkon, direktor policije za borbu protiv narkotika.
Tokom protekle tri godine, njegova jedinica je zabeležila 14 adaptacija za povećanje proizvodnje. Nema dokaza da je seme genetski modifikovano, istakao je on.
Izvori iz UN, policije i vojske, kao i uzgajivači i aktivisti za ljudska prava, slažu se da je za nedavni rast proizvodnje zaslužan pažljivi odabir sorti visokog prinosa.
Jedan uzgajivač koke u pokrajini Nort de Santander kazao je za Rojters da su predstavnici kartela i njihovi kolumbijski poslovni partneri počeli distribuciju plodonosnijih sorti pre dve godine, naredivši farmerima da ih zasade.
Mada je površina oblasti na kojoj se uzgaja koka smanjena tokom 2020, 2019. i 2018. godine procenjena proizvodnja kokaina i prosečan prinos kokain hidrohlorida po hektaru je rastao tokom svake od tih godina, pokazuju podaci UN.
Tokom 2020, poslednje godine za koju su dostupni podaci, potencijalna godišnja proizvodnja je porasla za osam procenata na 1.228 metričkih tona, dok je prinos po hektaru porastao za 18 odsto na 7,9 kilograma.
Potencijalna proizvodnja se odnosi na količinu koja bi bila proizvedena kada bi svi listovi koke bili prerađeni u čisti kokain.
Karteli dodaju još jedan element složenoj slici nasilja u Kolumbiji. Meksičke bande donose moćno oružje u Kolumbiju iz Sjedinjenih Države kojim plaćaju pošiljke kokaina.
Plaćanje snabdevačima koke oružjem umjesto gotovinom, omogućava meksičkim kartelima da operu novac i da ga lakše premeštaju, kazao je Muriljo. “Plaćanje gotovinom za drogu je svakog dana sve teže. Stoga, oni sada koriste drugačije metode; meksički karteli plaćaju sofisticiranim oružjem”, kazao je on.
Do 1990-ih, kolumbijski gerilci i pripadnici desničarskih paravojnih snaga uglavnom su korisli ruske AK-47 mitraljeze zaostale iz ratova u centralnoj Americi, kazali su za Rojters bezbednosni zvaničnici.
Kako se šverc droge širio i postajao unosniji, oružane grupe su prešle na nove AK-47, američke M16 i AP-15 i izraelske Tavor mitraljeze, kazali su policijski zvaničnici. Dok pojedini komadi oružja u Kolumbiji koštaju svega 500 dolara, mitraljezi mogu dostići čak pet hiljada.
Karteli kupuju i koku i kokain visokog kvaliteta od kolumbijskih kriminalnih organizacija kao što su Klan del golfo, od pobunjenika iz Nacionalne oslobodilačke armije (ELN) i bivših članova Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK), gerilske grupe koja je 2016. odbacila mirovni dogovor, kazali su za Rojters bezbednosni izvori u vojsci i policiji.
”To je veoma pragmatičan odnos”, kazao je 2020. Rafael Guarin, koji je bio savjetnik za nacionalnu bezbednost kolumbijskog predsednika Ivana Dukea. “Onaj koji ima kontrolu nad oblastima gdje se uzgaja koka i nad laboratorijama i može da ispuni potražnju je taj koji zadržava odnose sa Meksikancima”.
Prisustvo meksičkih emisara u regionima gde se uzgaja koka je vidljivo kazale su za Rojters četiri osobe iz Kauka, Narina i Nort de Santandera.
U jednom incidentu, desetorica muškaraca sa meksičkim naglaskom u jednom kafiću u Kauki, koji su razgovarali o kamionskom transportu kokaina, naljutili su se kada im se meštanin previše približio, kazala je konobarica koje je čula razgovor.
”Napunićemo ti stomak olovom”, kazao je jedan, pokazujući pištolj za pojasom.
Rojters je preko snimaka sa bezbednosnih kamera uspeo da potvrdi detalje događaja koji je opisala konobarica, koja je željela da ostane anonimna.
Karteli finansiraju izgradnju laboratorija i skladišta gdje se koordinišu isporuke, navodi se u policijskom obaveštajnom izveštaju u koji je Rojters imao uvid, a izvori iz policije kažu da oni takođe finansiraju improvizovane dokove i brodove na Pacifiku. Skoro sve isporuke su označene logom koji se koristi za kontrolu porekla i kvaliteta, navodi se u izveštaju.
Uzgajivači kažu da nemaju izbora osim da uzgajaju nove sorte.
”Kada neko dođe ovdje naoružan, odeven u maskirno, ili odeven kao civil sa sa oružjem za pojasom i kaže mi da treba da sadim ovo seme, ja samo uradim to što kažu”, kazao je Fernando, uzgajivač iz Nort de Santandera. “Radi se o mom i životu moje porodice”.
”Ne pitamo ko kupuje, niti odakle su”, kazao je on mada je dodao da na osnovu njihovog naglaska smatra da su posetioci u njegovom kraju predstavnici meksičkih kartela.
Kokain se može dobiti iz četiri soja biljke Erithrokilum, od kojih su tri – novogranatense, koka i ipadu – prisutne u Kolumbiji.
Od klime zavisi koji će soj biti dati najveći prinos – pri čemu neke sorte uspevaju u hladnijim oblastima, a druge su otpornije na sušu.
”Radi se o prilagođavanju biljke u različitim oblastima”, kazao je Alarkon, direktor za borbu protiv narkotika. “Proizvođači i lišća koke i kokain hidrohlorida zapravo koriste mutacije”.
Pripadnici nacionalne policije zabeležili su prisustvo sorti kolokvijalno ili komercijalno poznatih kao “tingomarija”, “džin”, “bolivijsko crno”, “bolivijsko crveno” u regionima Nort se Santander i Narino koji se smatraju najvećim proizvođačima kokaina.
Uzgajivače ohrabruju da redovno menjaju seme kako bi dodatno povećali proizvodnju i smanjili vreme između žetvi, kazao je Alarkon. Pojedine adaptacije daju između četiri i šest žetvi godišnje, umesto tradicionalnih tri.
Nejasno je da li karteli preferiraju neku konkretnu modifikaciju.
Više od polovine kokaina izlazi iz Kolumbije duž njene pacifičke obale, tvrde bezbednosne snage. Ključni kartelski savez u regionu je onaj sa FARK disidentima, kazao je za Rojters pukovnik Haime Zambrano, komandant četvrte pešadijske brigade koji upravlja čamcem kroz žutu vodu na ušću u džungli blizu Tumaka u regionu Narino.
Velike zasijane površine i visoka potražnja znače da posao ide dobro. Cena kilograma kokaina visokog kvaliteta skače za više od 18 puta na 30 000 dolara na granici između SAD i Meksika dok u SAD kilogram kokaina vrijedi 120 000 dolara, tvrdi kolumbijska policija.
U Kolumbiji usled siromaštva i nedostatka ekonomskih prilika aktivisti tvrde da su farmerima privlačne ponude kartela koji često unapred plaćaju za žetvu.
”Šverc droge je u porastu zbog potpunog povlačenja države. Nema dostojanstvenog smeštaja, nema dostojanstvene zdravstvene nege, nemamo dostojanstveno obrazovanje ili zaposlenje”, kazao je Luis Alfredo Vaskez, lider lokalne zajednice u Tumaku. Situacija je slična u Nort de Santanderu, gdje je rast proizvodnje kokaina doveo do rasta nasilja, ali gde uzgajivači osećaju ekonomske koristi.
”Prvi put poslije mnogo godina uzgajivači koke u regionu dobijaju novac unapred”, kazao je Vilfredo Kanizares, predsednik grupe za ljudska prava “Fundasion progresar”.
