Korona virus i verska masovna okupljanja

0

Korona virus je “uveo” nove običaje obeležavanja verskih praznika. Katolički i pravoslavni Uskrs su obeležavani uglavnom bez masovnih okupljanja, uz poštovanje sugestije lekara da bi, usred pandemije virusa, masovno okupljanja samo povećala broj inficiranih.

Predstojeći mesec ramazana i u islamskom svetu je doneo sličnu dilemu. Sveštenici pozivaju vernike da dođu džamije, a lekari savetuju suprotno, jer opasnost od pandemije nije prošla.
U Aziji, u kojoj živi polovina svetskih muslimana, vlasti pokušavaju da ograniče kretanje u vreme posta, ali verski čelnici odbijaju to odbijaju. U gotovo celoj “muslimanskoj” Aziji ( u kojoj živi milijardu muslimana) škole su zatvorene, fabrike takođe, ali su džamije otvorene.
U Bangladešu su verske vođe zatražile da vlada dozvilo muslimanima da se pridruže masovnim molitvama. “Islam ne prihvata da vlast vernicima nameće način molitve. Zdrav musliman je prisutan u džamiji”, tvrde tamošnji verski lideri.

U Pakistanu, takođe, navode da je molitva važnija od brige za korona virus. Džamije širom Pakistana su pune.
Iako medicinski stručnjaci tvrde da su tri velika talasa infekcije korona virusom poslednjih nedelja povezana sa verskim događajima u Maleziji, Pakistanu i Indiji, to nije bilo dovoljno upozorenje da treba izbegavati masovna verska okupljanja.

U vreme Ramazana džamije održavaju redovne molitve i velike obroke “iftara” , a porodice organizuju gozbe kod kuće ili rodbine i prijatelja, što stručnjaci smatraju velikom opasnošču od šitrenja epidemije.
Najveća opasnost od širenja epidemije je u danima kada milioni ljudi idu u svoja rodna mesta i obilaze kuće svojih predaka. Predsednik Indonezije je ove godine zabranio ta putovanja. Vlada u Džakarti je pozvala stanovnike velikih gradova da ostanu kod svojih kuća. Stručnjaci upozoravaju da bi takva putovanja dovela do 200 hiljada smrtnih slučajeva od zaraze.
Od poštovanja tih pravila zavisi da li će infekcija da se zaustavi ili proširi.

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime