Pomoćnik državnog sekretara SAD zadužen za Evropu i Evroaziju Džejms O’Brajen rekao je da je za Ameriku podjednako važno pitanje stabilnosti, ali i sprovođenje reformi u Srbiji, ocenivši da je i za jedno i za drugo potrebno vreme.
On je podsetio da su na izborima u Srbiji opozicione stranke dobile više glasova nego na prethodnom izlasku na birališta, kao i da treba videti da li će doći do formiranja vlasti na nivou Beograda, gde je opozicija imala najviše zamerki na glasački proces.
“Međunarodni posmatrači zapravo nisu nadgledali te izbore. Dakle, pronalaženje dokaza o tome šta se desilo u Beogradu je nešto što se, znate, gradi tokom vremena. Ali videćemo da li će se formirati vlada. Na parlamentarnom nivou, opozicione stranke su dobile 200.000 glasova više i imaju znatno više poslanika nego ranije. U mnogim oblastima, to je znak koji dozvoljava neku vrstu drugačijeg puta napred”, rekao je O’Brajen na panelu koji je u Vašingtonu organizovao Maršalov fond, odgovarajući na pitanje da li nekad američka spoljna politika na Balkanu deluje tako da se bira stabilnost ispred reformi.
Međunarodni i domaći posmatrači uočili su neregularnosti na parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji 17. decembra. Opozicija je tražila poništavanje izbora u Beogradu i novo glasanje pod novim uslovima, dok vlast negira neregularnosti.
Međunarodni posmatrači predvođeni Kancelarijom OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) u preliminarnom izveštaju su naveli da su na dan glasanja uočene neregularnosti, ali i da su izborni uslovi išli u korist vlasti i da nisu bili jednaki za sve.
“Ono što predstavlja izazov kako da se krene napred – a pokušao sam to da kažem javno i mislim da mi to nije baš najbolje uspelo – je u tome ko će moći da narodu Srbije ispuni obećano? Mislim da jedna od stvari u našim diskusijama u Vašingtonu koja često deluje pomalo izobličeno je da Srbiji u trenutnom regionalnom poretku ide prilično kada su u pitanju ulaganja i ekonomski standardi”, kazao je O’Brajen.
Ipak, on smatra, da insistiranje na reformama i stabilnosti ne mora da bude u suprotnosti.
“Dakle, ako zadržimo stvari kakve jesu, u suštini imamo situaciju da zarade u Srbiji nastavljaju da rastu, kao i ekonomija, da je više vrednih investicija. Ako želimo da druge države i ljudi u tim državama imaju istu priliku, moramo da podstičemo reforme čak i uz rizik od neke nestabilnosti”.
Domaća posmatračka misija CRTA je ubrzo nakon glasanja, na osnovu svojih nalaza, saopštila da rezultati ne odražavaju volju građana.
CRTA je iznela navode o migracijama birača iz drugih gradova koji su glasali na lokalnim izborima u Beogradu, kao i “kloniranju birača”, odnosno upisivanju glasača na više biračkih mesta istovremeno.
Nakon toga su usledili napadi predstavnika vlasti na CRTU, a potom je predsedavajući Odbora za spoljne poslove u američkom Senatu, demokrata Ben Kardin, saopštio je da je “alarmiran zastrašivanjem organizacije civilnog društva CRTE od strane srpskih vlasti, što je odmazda za važan izveštaj njihove posmatračke misije o izborima”.
Nedavno je o izborima u Srbiji raspravljao Evropski parlament. Deo poslanika tog tela je zatražio međunarodnu istragu o izborima u Srbiji i pozvali su članice EU da ne priznaju rezultate izbora dok se istraga ne završi.
O situaciji u Srbiji i eventualnoj rezoluciji bi Evropski parlament trebalo da glasa na sednici koja počinje 5. februara.
Govoreći na panelu Maršalovog fonda, O’Brajen je naveo da su ekonomija i projekti poput EU Plana za Zapadni Balkan dobar podsticaj za region.
“‘Mamac’ da se učestvuje u industrijama veće vrednosti i značajnije prilike za rast je zaista važan i, rekao bih, odmah dostupan za političke lidere u tim zemljama, posebno u Srbiji, ali i u drugim. I to je tačka gde se spajaju interesi koji promovišu i reforme i stabilnost regiona”.
Ocenio je da je Plan rasta „zaista inovativan projekat“ i dodao da će se već ove godine videti njegovi praktični efekti, poput smanjenja troškova transfera novca za tri do pet odsto po transakciji.
„Zapadni Balkan čeka konačno odobrenje Plana rasta od Evropske unije, čija je suština davanje novca za sprovođenje reformi. Važno je što svaka država zavisi samo od sebe, druge ne mogu da je blokiraju“, kazao je.
Prema njegovim rečima, međutim, postoje i “druge vrste reformi kojima se malo više suprotstavljaju lideri širom regiona”.
“A postoji niz lidera, posebno u Bosni i Hercegovini, koji imaju koristi od povećanja nestabilnosti. Reforme tamo će se suprotstaviti praksama koje zagovaraju gospodin Dodik i drugi”, smatra O’Brajen.
O’Brajen je zaključio da, iako postoje određene razlike od države do države, region Zapadnog Balkana imaju dobru priliku za napredak, kakav nije postojao u prethodnom periodu.
“Ravnoteža je na svakom mestu malo drugačija, ali to što region u celini ima proces koji ide napred po pitanjima u kojima svi lideri priznaju da moraju da rade bolje – to je prava promena u odnosu na, recimo, pre četiri ili pet godina. I ne želim da propustimo tu priliku, koja je na neki način jedinstven za ovaj trenutak, za razliku od onoga gde smo bili pre pandemije”.
