Rat u Gazi i uzdržanost Vašingtona

0

Višedecenijski izraelsko-palestinski sukob eskalirao je ponovo u minula tri dana. Obe strane i Izrael i Palestina, uz razmenu vatre i nove žrtve ( do sada je poginulo više desetina ljudi) nastoje da osiguraju spoljnopolitičku podršku. Uz već tradicionalno optuživanje jedni drugih ( ko je prvi počeo sa pucnjavom) obe strane su osudile poziv američke administracije Džoa Bajdena da se se uspostavi mir i da se učesnici sukoba povuku. Nezadovoljni su odlučnošću Vašingtona da se ne svrstava ni na jednu stranu u sukobu. To je novina u politici SAD prema krizi u Gazi, a bajdenov tim, kako se tvrdi, želi da uspostavi bliskoistočnu politiku koja će biti trajnija i pravednija od one koju je vodio bivši američki predsednik Donald Tramp.

I Moskva izražava zabrinutost zbog situacije na Bliskom Istoku, ali „rešenje“ je , ipak, u Vašingtonu.

Posle sukoba izraelskih snaga sa palestincima u istočnom Jerusalimu, konflikt je nastavljen raketnim napadima Hamasa na Izrael, čija vojska je uzvratila raketama.

Izraelski zvaničnici negoduju što je Stejt department u svojoj oceni „izjednačio“ krivicu „Izraela koji poziva na smirenost i i terorista koji raketiraju izraelsku teritoriju“.

Palestinci su ljuti što je „Savet bezbednosti paralisan“ i tvrde da „SAD mora da osudi Izrael“.

Američki predsednik Bajden je dobio simpatije jer se distancirao od Trampove otvorene pro-izraelske politike i na neki način pružio ruku Palestincima. Ali, očigledno je oklevanje ili nesnalaženje Vašingtona.

U Tel Avivu strahuju da čak i minimalna odstupanja nove vlasti u SAD od snažne Trampove politike podrške, mogu da budu inicijalna kapisla za eskalaciju sukoba. S druge strane, Izrael strahuje od Bajdenove odlučnosti da ponovo uđe u proces nuklearnog sporazuma sa Iranom, što predstavlja bezbednosnu pretnju za Izrael i veliko ohrabrenje za njegove tradicionalne „neprijatelje“ na Bliskom Istoku.

Američki analitičari su spremni da tvrde, kako piše Asošiejted pres, da je „Trampov šećer za Izraelce i sirće za Palestince“ stvorio mnoga očekivanja koja će nova američka administracija morati da „pegla“.

SAD nisu još imenovale ambasadora u Izraelu, niti generalnog konzula u Jerusalimu i to mnogi vide kao dokaz da se Vašington nije snašao u najnovijoj krizi na Bliskom Istoku.

Sve je više onih koji tvrde da su SAD „ispustile situaciju iz ruku“ i da „nemaju ni snage niti interesovanja“ da izvrše ozbiljan uticaj i primoraju dve strane da hitno prekinu sukob, kako su to često činile u prošlosti.

Bajdenova administracija je osudila raketne napade Hamasa, podržala pravo Izraela na samoodbranu, ali nije osudila izraelske pretnje da će proterati palestinske porodice iz istočnog Jerusalima.

Šta može Vašington u ovoj situaciji? Analitičari smatraju da će Bajden pokušati da povrati uticaj na Bliskom Istoku tako što će obezbediti za sebe ulogu glavnog posrednika i privesti zaraćene strane za pregovarački sto. Bela kuća je jasno rekla da „Izraelci i palestinci zaslužuju isti nivo slobode, sugurnosti, dostojanstva i prosperiteta“. A na tu izjavu iz Vašingtona u Gazi je odgovoreno eskalacijom sukoba. U Vašingtonu je, očigledno, „ključ razbijanja izraelsko-palestinskog statusa quo. Bivši američki predsednik Donald Tramp izjavljuje: „Dok sam ja bio u Beloj kući vladao je mir“.