Nezavisnost je proglasila 1967. godine, teritorija joj je veličine dva teniska terena, ima sopstvenu valutu, poštanske marke, ustav, nacionalnu himnu… I ima samo jednog ( stalnog) stanovnika.. To je Silend, najmanja „država“ na svetu. Ušla je , pod tim nazivom, u Ginisovu knjigu rekorda. Nalazi se 13 kilometara od britanske severne obale. „Država“ ima nacionalnu mitologiju, istoriju piraterije, državnih udara, protiv udara, lopova i of-šor internet šema… Ima pravnika koji Silend smatraju suverenom nacijom… Zapravo Silend je mikronacija. Njen samoproglašeni monarh je princ Majkl Bejts.
Jedini stalni stanovnik Silenda je Majk Barington, on je i carinik i policajac i obavlja sve ostale državno-administrativne poslove, kad god zatreba, ali je i inženjer, električar, kuvar…
Silend je zapravo jedno od nekoliko morskih utvrđenja koje su Britanci sagradili tokom Drugog svetskog rata, opremili protivavionskim oružjem, kako bi sprečavali bombardovanje Londona. Još šezdesetih godina sa ove platforme je emitovan program nelicenciranog piratskog radija ( tada je bilo uobičajeno da takve radio stanice emituju programe sa brodova i iz starih tvrđava). Tada je BBC imao monopol na emitovanje, a davao je rokenrol bendovima samo sat vremena programa dnevno… Piratske radio stanice su „puštale“ po čitav dand Bitlse, Rolingstounse… Ta se stanica zvala Radio Eseks, sve dok je britanske vlasti nisu zatvorile. Onda su radio pirati zauzeli još jednu tvrđavu koja se nalazila nedaleko, ali van britanskih teritorijalnih voda – Rougs Tauer i 2. septembra je proglasili nezavisnom državom. Otac princa Majkla Bejtsa je proglasio svoju ženu princezom, dobio dvoje dece… imao je ambiciju da Silend pretvori u poreski raj, luksuzni kazino… napravili su zastavu, poštanske marke, himnu i nacionalni moto :“Sloboda sa mora“. Britanska vlada je čak planirala da Silend zauzme na silu, to piše u dokumentima sa kojih je skinuta tajnost. Britansko ministarstvo odbrane je planiralo da upotrebi „dva helikoptera kraljevske mornarice, kao i ronilački tim“.
Bilo je raznih teritorijalnih pretenzija. U leto 1978. godine grupa odmetnutih nemačkih i holandskih advokata i trgovaca dijamantima stigla je helikopterima i htela da podigne svoj of-šor kazino. Ali se „vladajuća porodica“ uspešno odbranila posle nekoliko dana opsade. Jednog od napadača su zarobili, izrekli mu kaznu od 37 hiljada dolara i terali ga da čisti kupatilo. Tada je u Silend došao zvanično nemački diplomata kao izaslanik da interveniše da se zarobljenik pusti, što su na Sinedu shvatili i kao priznanje NemačkePre dvadesetak godina su uložili novac da od Silenda naprave of-šor skladište internet podataka, pa su nabavili servere. Vodili su sajtove za kockanje, porno sajtove…
„državni dug“ Selenda se servisira internet prodajom plemićkih titula.. Možete za 30 hiljada dolara da postanete vojvoda ili vojvotkinja od Silenda i da dobijete „krvnu vezu“ jer je „vaš predak imao ljubavnu priču sa bakom princa Silenda“ . Ranije je prodavao „fantastične pasoše Silenda“ kojima ne važe za međunarodna putovanja. Dodeljivali su titule „lord“ i „baron“… Neki vodiljeti BBC-ija poseduju te titule. Te su pasoše izdavali 22 godine, a onda su ih sve poništili, kada se ustanovilo da su pasoši bili u fukciji finansiranja trgovine drogom i pranja novca iz Rusije i Iraka. Osim pasoša, koristili su i lažne automobilske tablice Silenda. U Hong Kongu su prodali 4 hiljade lažnih Silend pasoša, za po hiljadu dolara po pasošu. Godine 2006. Silend platforma ( znači cela „država“) je gorela, ali je za nekoliko meseci potpuno popravljena. Silend je nuđena na prodaju za 750 miliona evra.
Silend nije priznala nijedna suverena država, ali porodica Bejts tvrdi da ju je priznala Nemačka, kao i Ujedinjeno kraljevstvo.
