„Od Balkana se očekuje da pokaže da se uklapa u glavne globalne ciljeve transatlantskih partnera“. Ovu floskulu sve češće ponavljaju zapadni političari i analitičari navodeći da nova američka administracija mora da reši i problem Srbije „koja je partner Kine i Rusije“ u regionu. A Kinu i Rusiju Bajdenov tim smatra glavnim strateškim protivnicima. Pored pandemije, klimatskih promena, trgovine i digitalnog upravljanja – što su prioritetne teme američke spoljne politike – Vašington će se baviti i „saveznicima“ Moskve i Pekinga. Tu se, nekako, Srbija identifikuje kao regionalni problem, ali i kao potencijalni saveznik Zapada.
Za razliku od Trampa, Bajdenov tim će se oslanjati na NATO i EU i pokušati da region Balkana približi Zapadu, a udalji od Pekinga i Moskve.
Kineske investicije u Srbiji, podrška Beogradu u borbi protiv pandemije, i Rusija kao oslonac u spoljnoj politici mogu u budućnosti da se pojave kao „problem“ u odnosima sa SAD. Poluga za pritisak na Srbiju su – nerešeni odnosi na relaciji Beograd – Priština.
U Vašingtonu se tvrdi da kineski i ruski uticaj podstiče haos na Balkanu, sa ciljem da ih udalji od Evrope i Zapada i na to se gleda kao na „regionalni strateški problem“, pre svega zbog toga što se procenjuje da je kineska politika na Balkanu efikasna i veruje se da je Srbija glavno uporište te politike u Beogradu.
Nosilac Bajdenove spoljne politike, Entoni Blinken slovi za dobrog poznavaoca ovdašnjih prilika i veruje se da će i on insistirati na postizanju normalizacije odnosa „Srbije i Kosova“ – na platformi međusobnog priznanja. Svestan da Evropska unija „gubi vreme“ na temi Kosovo, Blinken će, kako očekuju analitičari, nastojati da problem vrati na „stari kolosek“ i pokušati da „disciplinuje region“ i potisne ruski i kineski uticaj.
Od Srbije će se tražiti, smatraju zapadni analitičari, da se usmeri ka vladavni prava, građanskim i medijskim slobodama, što će biti istrumenti za „omekšavanje“ stava Beograda prema Kosovu. Tvrdnja srpskog predsednika „da je evropska solidarnost mrtva i da Srbija ima samo kineske prijatelje“ „pročitana“ je kao geopolitička igra Beograda sa Kinom i Rusijom. Hoće li Srbija ponovo morati da balansira između Istoka i Zapada i koja će biti cena te politike?
