U Srbiji sve više migranata

0

Prvog dana u Novoj godini u 17 centara za prihvat tražilaca azila smeštena su 5.434 migranata. Procena Komserijata za izbeglice i migracije je da ih je van centara još oko 700. Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže da Srbija nema kapaciteta da dugoročno prihvati sve ljude koji dolaze. Ističe da izbeglice i migranti spadaju u populaciju koja čini najmanji broj krivičnih dela i prekršaja u odnosu na bilo koju drugu grupu.
Radoš Đurović kaže da postoje indikatori u pogledu povećanja broja ljudi.

“Mi u prošloj godini imamo povećanje u odnosu i na prethodnu godinu i u odnosu na godinu ranije. Dolazi više ljudi i ne bih rekao da je to samo sezonsko povećanje. Zimi najmanje ljudi dolazi, a mi smo upravo početkom zime i hladnog vremena imali povećanje”, ističe Đurović.

Naglašava da ostaje upitno kako će se trendovi nastaviti, ali da ćemo se, sudeći po onome što se sada dešava, suočiti sa povećanim brojem ljudi u sledećoj godini.

“Za sada, ne bih rekao da su to dramatične brojke, ali teško je proceniti ukupan ishod situacije sa migracijama, jer one zavise od mnogo faktora na koje mi ne utičemo kao država i društvo. Pre svega od situacije u Tutskoj, situacije u Grčkoj i onoga što se dešava na našim severnim granicama”, objašnjava Đurović.

Radoš Đurović ističe da je teško govoriti da je Srbija spremna za prihvat dece migranata u ovom trenutku, jer je mesta za smeštaj dece bez pratnje roditelja jako malo i ne postoji poseban smeštaj za prihvat dece.

“Oni se smeštaju u nekoliko desetina mesta koja postoje u domaćim domovima za prihvat naše dece. To potvrđuje potrebu da se napravi centar gde bi deca bila smeštena i pod pažnjom i profesionalnom negom. Preko 760 dece bez pratnje roditelja je u prošloj godini registrovano”, kaže Đurović.

Ističe da je svaki četvrti migrant koji dođe u Srbiju iz Sirije.

“Najveći broj njih je već duže vreme boravio u Turskoj. Povećanim prilivom ljudi u Tursku, jedan broj njih će pokušati da prođe prema Grčkoj i onda ulazimo ponovo u scenario značajne migracije kada je reč o našoj zemlji”, kaže Đurović.

Ističe da su potrebe za smeštajem izuzetno prisutne.

“Iako imate više od 5.000 ljudi smeštenih u centrima, jedan broj njih se nalazi u šatorima, u Adaševcima, u Somboru… Kapaciteti su skoro popunjeni”, dodaje Đurović.

Đurović ističe da je Srbija za migrante poslednji korak pred evrozonom.

“Pokušavaju intenzivno da pređu u Mađarsku i Hrvatsku, međutim suočavaju se svakodnevnnim guranjem nazad u Srbiju. To je ono što zabrinjava. Najuspešniji protok je prema Bosni i Hercegovini i onda dalje na zapad”, objašnjava Đurović.

Ističe da se Srbija nalazi na obodu prostora koji se sve čvršće štiti od migranata.

“Praksa guranja ljudi nazad i nehumanog ponašanja dovodi ljude u rizik i tera ih da pokušavaju na riskantne načine da pređu granicu. Ljudi su sprečeni da zatraže azil u susednim zemljama. Ti ljudi bivaju gurnuti u Srbiju koja nema kapaciteta da dugoročno prihvati ljude”, ističe direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Naglašava da sve to komplikuje situaciju i odgovor Srbije i stvara brigu kako ćemo u budućnosti da se odnosimo prema problemu migracije.

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime