Analitičari širom sveta su podeljeni oko ishoda rata u Ukrajini. Jedni veruju da će Ukrajina pobediti, dok drugi tvrde da je pobeda u rukama Moskve. Za Moskvu i Kijev to će biti rešeno na bojnom polju, ali je najvažnije kako će Zapad reagovati. Koliku je cenu Zapad spreman da plati u ratu u Ukrajini? To je , čini se, pitanje svih pitanja.
Zapravo se vode dva rata. U Ukrajini se vodi rat iz 20. veka, a tu je i “beskontaktni” ekonomski, politički, pa čak i kulturni rat iz 21. veka koji protiv Rusije vodi Zapad. Ta dva rata mogu da se okončaju jednim mirom. Ali, taj mir bi morao da zadovolji geostrateške ambicije i Istoka i Zapada. Putin namerava da pobedi i na temelju volje i iscrpljenosti, kladeći se da će Rusija, sa svojih 144 miliona ljudi pod njegovom vlašću moći nadživeti i Ukrajinu i Zapad.
Britanski analitičari tvrde da u koliko Rusi budu zauzeli celi Dombas i „Krimski koridor“ – oni će biti bliže ostvarenju ciljeva i to bi bilo dovoljno da Putin proglasi pobedu u ratu.
Da li je Zapad spreman da platri cenu pobede nad Putinom? To pitanje sve češće postavljaju politički analitičari.
Putin često pravi strategiju retrospektivno, snalazeći se tako što faktičko stanje na bojnom polju predstavlja kao da je to ono što je uvek tražio. S druge strane Ukrajina ne može, ili bar to u ovom trenutku nije realno, da oslobodi teritorije koje su Rusi zauzeli.
Oružje koje Zapad šalje Ukrajini pomaže, ali Rusija još uvek ima veće rezerve, što znači da, ako Kijev pobedi, to će biti zato što je Moskva odlučila da smanji svoje gubitke, ne videći ništa od nastavka rata, a ne zato što je slomljena na bojnom polju. Alternativno, hoće li Ukrajinci morati napraviti kompromise, možda zameniti Krim za Donbas, kao što je već predložio Henri Kisindžer? U ovoj fazi oni odbijaju takve dogovore, ali kako se žrtve povećavaju, nije nemoguće da takav mir postane realnost.
Šta će Zapad da učini? Da „motiviše“ rat do poslednjeg Ukrajinca? Sve češće se čuju i zamerke na račun ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Britanski premijer Boris Džonson kaže da je „ na Zelenskom da odluči šta želi“ i da „svi žele da daju jednostavnu podršku Kijevu“. Ali, ništa nije jednostavno.
Zapadni mediji glasnije tvrde da ne odlučuje Ukrajina da li i kako će se rat završiti. Jedan francuski diplomata je izjavio : „I mi imamo svoje interese“ i „oni se za sada podudaraju sa interesima Kijeva“.
Iz Berlina se čuje: „Trenutno u potpunosti podržavamo poziciju Ukrajine“. Vašington ne krije sumnju u toi da Kijev može da povrati Donbas.
U ovom moment Moskvi ne treba nikakav mir, jer bi taj mir značio priliku da se Kijev konsoliduje i taj mir bi značio produžetak rata u nekom doglednom periodu.
Rusija sve češće tvrdi da je od rata još gori „nezavršeni rat“. Moskva takođe zna da sklapanje mira ne bi automatski značilo ukidanje sankcija, niti bi značilo prekid naproda NATO-a da se proširi.
S druge strane, vreme odmiče, razaranja su sve veća, zrtve sve brojnije i nema vremena za čekanje, pre svega n za ukrajinski narod.
Ni jedna strana, ni Rusija , niti Zapad ne usuđuju se da kažu šta su im ratni ciljevi, odnosno šta je pobeda.
Varšava je spremna da tvrdi da će ishod rata biti povoljan – kad Putin ode sa vlasti, odnosno „kada bude srušen, kad se ukrajini vrati teritorija i kada Rusija bude ranjena“.
Ima država koje smatraju da bi uslov za mir da se Rusi povuku na linije pre invazije. Skandinavci su spremni da tvrde da „takav dogovor nije pošten, ali je praktičan“.
Mnoge vlade u strahu od širenja sukoba, samo ponavljaju da su za mir i gledaju svoje interese.
Ekonomske sankcije i pokušaj da se blokiraju finansije Rusije nisu doprinele okončavanju rata. Čak su kako se tvrdi Rusi imali i „prihode od sankcija“.
Što je strateški cilj? Koliko je ovo rat za oslobađanje ukrajinske teritorije – ili za nanošenje štete ili čak rušenje Putinovog režima?
