Ukrajina – kraj hladnog rata ili početak novog sukoba?

0

Američki predsednik Bajden se, kako pišu zapadni mediji, našao u otvorenom sukobu sa ruskim predsednikom Putinom koji koristi krizu u Ukrajini da bi prisilio Sjedinjene države da pregovaraju o, kako tvrde, „davno odlučenom ishodu hladnog rata“. Psihološki rat dve supersile ( Rusije i SAD) ulazi u fazu opasnu po svetski mir. Teško je očekivati popuštanje dva predsednika jer su oko sukoba u Ukrajini uložili dobar deo sopstvenog kredibiliteta.

CNN smatra da se kriza u Ukrajini može pretvoriti u najveći konvencionalni sukob posle Drugog svetskog rata, jer su se dve vodeće svetske nuklearne sile našle u situaciji da najozbiljnije „odmeravaju snage“ , nakon pada Sovjetskog saveza.

Vašington neprestano tvrdi da Moskva namerava da „upadne u Ukrajinu“. U Ženevi se sastaju šefovi diplomatija Blinken i Lavrov, ali se ne očekuju pozitivni pomaci u tom razgovoru.

Ispostavilo se da je Moskva „imuna“ na američke pretnje sankcijama. Kijev tvrdi da Rusija gomila vojsku na granici sa Ukrajinom, da već ima sto hiljada vojnika, što omogućava „uspešnu i brzu invaziju“. CNN tvrdi da Putin „ obožava da drži protivnike u neizvesnosti“. Neki analitičari su spremni da veruju da „ Putin blefira“ ili da podiže popularnost u svojoj zemlji. Drugi tvrde da je osetio slabost Amerike, podele u Evropi i da želi da spreči „odlazak Ukrajine na Zapad“.

Predsednik SAD Džo Bajden smatra da odluku može da donese „samo Putin“.

Putin, tvrde zapadni analitičari, traži od bajdena da Ukrajina nikada ne uđe u NATO i da zapadne snage izađu iz Poljske i Rumunije.

Već punu deceniju Putin jača ruski uticaj u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza – aneksija Krima, gušenje protesta u Belorusiji i Kazahstanu…

Putin je postavio niz zahteva zapadnim vladama, insistirajući da Ukrajini nikada neće biti dozvoljeno da se pridruži NATO-u i da ovaj savez prekine vojne aktivnosti u istočnoj Evropi.

Jasno smo stavili do znanja da je svako dalje širenje NATO-a na istok neprihvatljivo”, rekao je Putin na konferenciji za novinare prošlog meseca.

Tačni Putinovi razlozi za gomilanje ruskih trupa u blizini granice sa Ukrajinom su nepoznati, ali mnogi veruju da je to pokušaj da se natera Zapad da ozbiljno shvati ruske bezbednosne zahteve.

Doduše, Bajdenova rečenica : „Jedna je stvar ako je u pitanju manji upad, a onda na kraju moramo da se svađamo oko toga šta da radimo, a šta ne”, zapala je za oko analitičarima koji je tumače kao neodlučnost i nesnalaženje Vašingtona, pa je Bela akuća pojasnila da bi svaki upad bio tumačen kao invazija koja će naići na brz, ozbiljan i zajednički odgovor SAD i saveznika.

U Ukrajini je od krimskog rata do danas poginulo 14 hiljada ljudi, dok je najmanje dva miliona napustilo svoje domove.

Putin i Bajden su se našli u situaciji u kojoj ni jedan od njih ne sme da popusti, kao u igri pokera sa najvišim ulozima.

Sada pitanje Ukrajine, ako se posmatra u kontekstu članstva Gruzije u NATO, može da naruši jedinstvo zapadne alijanse. Ukrajinska kriza dovela je do toga da i Švedska i Finska ozbiljno razmatraju pristupanje NATO-u, zbog pretnje Rusije. U sličnoj su situaciji Litvanije, Letonija i Estonija u kojima raste antirusko raspoloženje, generisano sa Zapada.