SAD su odobrile novi paket pomoći Ukrajini od 61 milijardu dolara. Čim američki predsednik potpiše zakon koji omogućava da ova sredstva budu upućena Kijevu otpočinje trka trgovaca oružjem z akoje je ovo posao decenije. Vojni analitičari smatraju da je priorotetni cilj Ukrajine da iz ovog paketa za „finansiranje rata“ kupe topove kalibra 155 milimetara, ali i sisteme protivvazdušne odbrane. Veliki deo ovog novca će biti utrošen, kako se smatra, za održavanje i popravku postojećeg oružja. Mediji na Zapadu najčešće tvrde da ova finansijska injekcija iz Vašingtona dovodi do, kako kažu, „kraha Rusije“. Dominiraju naslovi da „počinje pakao za Ruse“ i da se vidi „pobeda Ukrajine“.
Rat je , pre svega , biznis, pa je formirano više baza i skladišta u Nemačkoj i Poljskoj u kojima se održavaju borbeni sistemi i obučavaju ukrajinski vojnici. Centar za održavanje tenkova Leopard, Nemačka je uspostavila u Poljskoj, blizu granice sa Ukrajinom.
Analitičari tvrde da će od 61 milijarde dolara američke pomoći, 23 milijarde otići na popunu američkih rezervi naoružanja. Taj novac će biti potrošen za kupovinu oružja i municije kojima će biti zamenjena sredstva koja su ranije dodeljena Ukrajini.
Za američke operacije u regionu, kao i obuku ukrajinskih vojnika, planirano je 11, 3 milijarde dolara. Još 13,8 milijardi će biti usmereno za kupovinu novih savremenih oružanih sistema.
Pentagon će da potpiše ugovore sa američkim proizvođačima oružja o snabevanju Kijeva novim borbenim sredstvima i opremom.
Nešto više od 13,4 milijarde dolara može se iskoristiti za zamenu i popravljanje oružja prethodno prebačenog u Ukrajinu kao i za finansiranje obuke Ukrajinaca.
Pored paketa od 61 milijarde dolara, program Foreign Military Financing predviđa dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu oružja od proizvođača u vrednosti od 1,6 milijardi dolara, a Pentagon će dobiti i dozvolu da pošalje postojeće oružje i municiju iz svojih zaliha do vrednosti od 7,8 milijardi dolara.
Zakon posebno propisuje da administracija Džoa bajdena treba “što pre” da prebaci rakete dugog dometa ATACMS u Ukrajinu. Američki predsednik može odložiti tu odluku ukoliko ona “šteti nacionalnim bezbednosnim interesima SAD-a” jer je i dosad kamen razdora bila činjenica da ti projektili imaju domet 300 kilometara, pa Amerikanci žele od Ukrajinaca dobiti obećanje da neće gađati Rusiju.
Ali, američki stav po pitanju ATACMS-a sada je snatno mekši s obzirom na to da je Ukrajina u vrlo teškoj poziciji i potrebna joj je svaka moguća pomoć.
Paket sadrži i pomoć za ukrajinsku ekonomiju. Predlog predviđa dodelu kredita od 7,85 milijardi dolara do 30. septembra 2025. godine, ali se zabranjuje Ukrajini da novac troši za isplatu penzija. Posle novembra 2024. predsednik Sjedinjenih država može da otpiše polovinu duga, a početkom 2026. i kompletan dug ukoliko taj predlog podrži Kongres.
Što se tiče Izraela, od 26 milijardi dolara, četiri milijarde biće namenjene dopunjavanju izraelskih zaliha odbrambenih projektila za Čeličnu kupolu. Od približno osam milijardi dolara za Indo-Pacifik, Tajvan bi trebalo da dobije 3,3 milijarde za gradnju podmornica i podmorničke infrastrukture, kao i 1,9 milijardi dolara za popunjavanje američkih magacina iz kojih je razno naoružanje već pre prebačeno Tajvanu i drugim saveznicima u regiji.
