Američki i evropski izvori procenjuju da je čak 120.000 ukrajinskih vojnika ubijeno ili ranjeno od početka ruskog napada u februaru prošle godine. Oni tvrde da je na ruskoj strani broj poginulih ili ranjenih oko 200.000. Ukrajina skriva broj svojih žrtava, čak i od svojih najvernijih zapadnih saveznika, piše Vašington Post.
Ovaj list ocenjuje da je moć ukrajinske vojske oslabljena nedostatkom municije, najpre granata za topove i minobacače, ali i zbog mobilizacije novih , neiskusnih ratnika.
“Najvrednija stvar u ratu je borbeno iskustvo. Vojnik koji je preživeo šest meseci borbe i vojnik koji je došao s poligona dva su različita vojnika. To je nebo i zemlja”, rekao je zapovednik u 46. vazdušno-jurišnoj brigadi, koji se identifikovao samo svojim ratnim imenom Kupol, u skladu s ukrajinskim vojnim protokolom.
“Malo je vojnika s borbenim iskustvom. Nažalost, svi su već mrtvi ili ranjeni”, dodao je Kupol.
Nesposobnost Ukrajine da izvede toliko očekivanu protivofanzivu pokrenula je nove kritike da su Sjedinjene Američke Države i njihovi evropski saveznici predugo čekali, sve dok snaga već nije oslabila, da pojačaju programe obuke i osiguraju oklopna borbena vozila, uključujući tenkove Bredli i Leopard.
Kijev odvojeno obučava trupe za nadolazeću protivofanzivu i namerno ih ne šalje u trenutne borbe, kao što je odbrana Bahmuta, rekao je jedan američki oficir.
Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika, kaže da stanje ukrajinskih snaga ne umanjuje njegov optimizam u pogledu nadolazeće protivofanzive. “Ne mislim da smo iscrpili svoj potencijal. Mislim da u svakom ratu dođe vreme da morate pripremiti nove kadrove, što se upravo događa”, rekao je Jermak.
A na ruskoj strani situacija je možda još gora, tvrdi Vašington post. Ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Ben Valas rekao je da je 97 posto ruske vojske već raspoređeno u Ukrajini i da Moskva trpi nivoe iscrpljenosti iz Prvog svetskog rata.
Ostaje neizvjesno koliko će povećana zapadna vojna pomoć i obuka preokrenuti ravnotežu u takvoj prolećnoj ofanzivi.
“Ako imate više resursa, aktivnije napadate. Ako imate manje resursa, više se branite. Zato, ako mene pitate, ne verujem u našu veliku protivofanzivu. Voleo bih verovati u to, ali gledam resurse i pitam se – čime? Možda ćemo imati neke manje proboje”, rekao je ukrajinski oficir i nastavio:
“Nemamo ljude ni oružje. A znate kakav je odnos? Kada ste u ofanzivi, gubite dvostruko ili trostruko više ljudi. Ne možemo sebi priuštiti da izgubimo toliko ljudi.”
Takva analiza daleko je manje optimistična od javnih izjava ukrajinskog političkog i vojnog vodstva. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao je 2023. kao “godinu pobede” za Ukrajinu. Njegov šef vojne obavještajne službe Kirilo Budanov govorio je o mogućnosti da Ukrajinci ovog leta provedu odmor na Krimu, poluostrvu koje je Rusija anektirala od Ukrajine pre devet godina.
“Naš predsednik nas nadahnjuje da pobedimo. Uglavnom, svi mislimo isto i razumemo da je neophodno pobediti do kraja godine. I stvarno je tako. To je realno ako nam se pruži sva pomoć koju su nam obećali naši partneri”, rekao je general-pukovnik Oleksandr Sirski, zapovednik ukrajinskih kopnenih snaga, u intervjuu za Vašington post.
Potpukovnik Kupol kaže da je nakon godinu dana rata njegova jedinica neprepoznatljiva. Od oko 500 vojnika, otprilike 100 ih je ubijeno u borbi, a još 400 ranjeno. Kupol je rekao da je bio jedini vojni profesionalac u bataljonu i opisao je muke s vođenjem jedinice sastavljene isključivo od neiskusnih vojnika.
“Dobijam 100 novih vojnika. Ne daju mi vremena da ih pripremim, nego kažu da ih odmah vodim u bitku. Oni jednostavno odbace sve i pobegnu. To je to. Znate li zašto? Pitam jednog vojnika zašto ne puca, a on kaže: ‘Bojim se zvuka pucnja.’ I iz nekog razloga nikad nije bacio bombu. Trebaju nam NATO-ovi instruktori u svim našim centrima za obuku, a naše instruktore treba poslati tamo u rovove. Jer nisu uspeli u svom zadatku”, objasnio je Kupol.
“Vi ste na prvoj liniji. Idu prema vama, a nema ničega za pucanje”, rekao je Kupol.
Kupol je rekao da se Kijev mora usredsrediti na bolju pripremu novih trupa: “Ispada da samo dajemo intervjue i govorimo ljudima da smo već pobedili, samo još malo, dve nedelje, i mi ćemo pobediti.”
Navodi se svedočenje vojnika da mnogi borci pobegnu sa ratišta u strahu od stalnog bombardovanja.
Izazovi proizlaze iz velikih gubitaka. General Valerij Zalužni, vrhovni zapovednik ukrajinskih oružanih snaga, rekao je da je poginulo gotovo 9000 njegovih vojnika.
Jedan nemački oficir rekao je da Berlin procenjuje ukrajinske gubitke, uključujući mrtve i ranjene, na čak 120.000. “Ukrajinci ne dele informacije s nama jer nam ne veruju”, rekao je on.
Budanov, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe, rekao je u februaru da Rusija ima više od 325.000 vojnika u Ukrajini, a još 150.000 mobilisanih vojnika moglo bi se uskoro pridružiti borbi. Ukrajinski vojnici javljaju da su brojčano nadjačani i da imaju manje municije.
Rizici za Ukrajinu u nadolazećim mesecima posebno su visoki jer zapadne zemlje koje pomažu Kijevu žele videti mogu li ukrajinske snage ponovno preuzeti inicijativu i osloboditi više teritorija od ruske kontrole.
Rusija se takođe suočava s problemima municije, ljudstva i motivacije – i zabeležila je samo marginalne pobede poslednjih meseci. Koliko god bili teški gubici Ukrajine, ruski su još gori, rekao je američki zvaničnik.
Nedavni ruski uspjesi – osobito oko Bahmuta – nisu značajno promenili stanje na bojnom polju, a američki vojni stručnjaci kažu da, čak i ako Rusija zauzme Bahmut, bilo bi to od malog strateškog značaja.
Jedan ukrajinski oficir rekao je da bitka za Bahmut iscrpljuje tamošnje ruske snage – uglavnom Vagnerove borce koji su u poslednje vreme bili najuspešniji na protivničkoj strani – i da ukrajinske jedinice koje brane grad ionako nisu bile predviđene za raspoređivanje u nadolazećim ofanzivnim operacijama.
Ukrajina je izgubila mnogo svojih mlađih oficira koji su prošli američku obuku u prethodnih devet godina.
Na početku invazije Ukrajinci su požurili da se dobrovoljno prijavljuju za vojnu dužnost, ali sada su se muškarci počeli bojati da će im na ulici uručiti mobilizacijski poziv. Ukrajinska unutrašnja bezbednosna služba nedavno je zatvorila Telegram naloge koji su pomagali Ukrajincima da izbegnu lokacije na kojima su vlasti delile pozive.
Velika Britanija također obučava ukrajinske regrute. Prošle godine oko 10.000, a očekuje se još 20.000 ove godine. Evropska unija je rekla da će 2023. obučiti 30.000 Ukrajinaca.
Upitan na nedavnom kongresnom saslušanju koliko bi još američke pomoći moglo biti potrebno, politički savetnik Pentagona Kolin Kal rekao je članovima Predstavničkog doma da ne zna: “Ne znamo tok sukoba. Moglo bi završiti za šest meseci, a moglo bi da traje i dve, tri godine.”
