Vlast je tamo gde je Putin

0

Šta se događa u Moskvi? Da li ruski predsednik Putin pokušava da doživotno bude na vlasti ili želi da kaže zbogom politici? Pitanja na koja pokušavaju da odgovore analitičari i obaveštajci sa svih meridijana podelilo je svet. Jedni tvrde da je Putin obraćanjem naciji, nagoveštavanjem ustavnih promena, smenom vlade i izborom novog premijera – počeo proces kojim će osigurati za sebe doživotno mesto na tronu Rusije.

To tvrde zapadni mediji. Ruski mediji tvrde da predsednik Putin predložio brze promene političkog sistema koje bi prebacile vođenje države sa predsednika , na parlament i premijera. Oni ističu da je Putin predložio mere koje će stabilizovati Rusiju, poboljšati ekonomiju, popraviti demografsku situaciju. Ruski predsednik je obećao da će država nastaviti da za rođenje prvog , drugog i trećeg deteta porodici daje skoro po sedam hiljada evra.

On je obećao a će Rusija imati najbrži privredni rast u svetu.

Ruska opozicija s druge strane tvrdi da šezdesetsedmogodišnji Putin želi da osigura svoju vlast, jer mu, kako kažu, opada popularnost zbog rata u Ukrajini, zbog učešća u ratovima na bliskom istoku, a naročito zbog reforme penzijskog staža, posebno pomeranja roka za odlazak u penziju i pada standarda. Realne plate padaju već pet godina.
Gde će Putin naći novac za reforme? Povećanje poreza će smanjiti njegovu popularnost.

Razvoj privrede nije ni lak ni brz put do reformi. Zbog toga veliki broj analitičara smatra da se radi o trasiranju puta za tranziciju moći. Putinova predsednička administracija broji skoro 4 hiljade činovnika i to je zapravo institucija centralne vlasti u Rusiji.

Putin je dve decenije na čelu Rusije i njegov predsednički mandat se završava 2024. godine. Tada će Putin imati 72 godine i biti, posle Staljina, ruski lider sa najdužim vekom na vlasti. Ustavne promene koje je predložio imaju za cilj da omoguće da „vlast bude tamo gde je Putin“.

On je ekspresno i iznenađujuće smenio vladu, za novog premijera doveo prvog poreznika Rusije, u politici anonimnog Mihaila Mišustina, javnosti poznatijeg kao čoveka koji
Putinupravi društvo na hokejaškim utakmicama. Medvedeva je postavio za svog zamenika u Veću bezbednosti.

Tu će mu , kako tvrde zlobnici, biti „ na oku“. Sumnja se da i pored mnogo puta dokazane lojalnosti, Putin nije nikada oprostio Medvedevu javni sukob 2011. zbog odluke da Rusija ne uloži veto na bombardovanje Libije.

Dakle, Putin želi da ograniči moć naslednika na predsedničkom tronu.

Putinovim promenama predviđa se da jača uloga parlamenta, želi da se osigura da će budući predsednik slediti njegovu politiku, odnosno njegova uputstva. Cenar moći bi , u tom slučaju, bilo Veće bezbednosti ili Državni savet ( koji čine čelnici ruskih regiona – gubernatori,stvarni nosioci vlasti u celoj Rusiji) na čijem čelu bi i dalje bio Putin.

Sličan model je primenio prošle godine kazahtanski lider Nursultan Nazarbajev (79) kada se posle tri decenije povukao sa predsedničke pozicije. I on je ojačao Savet bezbednosti na čijem je čelu i zadržao celokupnu moć iako je formalno sišao sa vlasti.

Putin je naredio da se formira radna grupa za ustavne promene u kojoj su poslanici, ali i pijanisti, olimpijski pobednici…

Putinov potez jedni nazivaju „januarskom revolucijom“, a drugi – januarskim „prevratom“.

Putin je dobro tempirao svoje rastresanje Kremlja. Sledeće godine su parlamentarni izbori. Ova „premetačina“ će mobilisati njegovu stranku, primiriće klanovske sukobe, motivisaće gubernatore. Sve to će poboljšati izborne rezultate. Na izborima u Moskvi je Putinova stranka zabeležila značajan pad.

Bez obzira što zapadni, uglavnom, anonimni analitičari tvrde da je ruskom predsedniku stalo da „ostane broj 1“ do kraja života, zbog toga što kao jedan od „najbogatijih ljudi na svetu“ želi da sačuva bogatstvo ima i mišljenja da Putinov manevar ima za cilj da dođe do naslednika koji će voditi Rusiju pravim putevima u ovim trusnim vremenima.
Zanimljivo je da je i kineski predsednik Si Đinping 2018. godine ustavnim promenama uklonio ograničavanje mandata predsedniku.

Dve glavne sile koje se protive Sjedinjenim američkim državama stabilizuju funkciju šefa vlasti. Dve države koje probijaju limite u naoružavanju, a procenjuje se da su njihovi arsenali prestigli moć NATO-a i Pentagona. Da li to treba da zabrine Vašington?

Mediatop

Ostavi odgovor

Unesite komentar
Unesite ime