Najnoviji sukobi u Siriji, napadi turske vojske na jedinice kurdske milicije još jednom dokazuju gorčinu, u političkom žargonu odomaćene sintagme o “zloj sudbini Kurda”.
Sjedinjene američke države su izdale najvernijeg saveznika u borbi protiv “Islamske države” – Kurde.
U proteklih osam godina koliko traju vojne operacije “pola sveta” protiv “Islamske države” živote je izgubilo 11 hiljada pripadnika kurdske milicije koja je okosnica Sirijskih demokratskih snaga.
“Nema prijatelja, osim planina”, kaže kurdska poslovica koju dokazuju snažni napadi nadmoćnih turskih snaga na kurdska naselja i vojne baze.
Amerika je najavila da više neće biti protiv turske invazije na kurdske oblasti na severu Sirije. Vašington se izmakao ped snažnom Erdoganovom pesnicom. Američki predsednik Tramp je izjavio da se nada da će Ankara voditi računa da ne dođe do humanitarne katastrofe, ali da su SAD poredugo skupo plaćale Kurde i njihov vojni angažman u Siriji.
Trampove nade su već prvog dana propale. Hiljade izbeglica napušta kurdske gradove u Siriji, bežeči od turskih raketa i tenkova.
Kurdi su verovali da će boreći se protiv islamista ISIS-a zaslužiti zaštitu SAD od napada Turske. Prevarili su se. Nema večnih prijatelja, večni su samo interesi – surovo dokazuje
Vašington.
Erdogan ima , za medije, dobro objašnjenje. On želi da stvori sigurnosnu zonu kako bi mogao da vrati milione izbeglica u Siriju. Njegov metod stvaranja sigurne zone već stvara novu humanitarnu krizu za hiljade novih izbeglica.
Njegov odgovor na primedbe Evropske unije je pretnja – pustići izbeglice u Evropu, ako i dalje moju intervenciju u Siriji nazivate okupacijom, odbrusio je Erdogan.
Granica između Turske I Sirije je duga 500 kilometara, a Erdogan planira da sugurnosna zona obuhvata pojas širine 30 kilometara. Već prvog dana turske snage koje su krenule iz četiri pravca ušle su 30 kilometaa u dubinu sirijske teritorije.
Područje “sigurnosne zone” su u ratom razrušenoj Siriji do sada kontrolisali Kurdi. To je bilo područje relativne stabilnosti. Stabilnost je nestala već prvog dana vojne intervencije Ankare.
Početkom prošle godine, u sličnoj akciji u napadu na grad Afrin, posle turskog napada izbeglo je više od 300 hiljada ljudi. U kuće proteranih Kurda naseljavani su sirijski Arapi.
Šta sada namerava Erdogan? On tvrdi da želi da Turskoj smanji teret izbeglica. Računa se da samo u Istanbulu ima više od 2 miliona izbeglica. Ukupan broj izbeglica u Turskoj niko ne saopštava, ali pretpostavke se kreću, da njihov broj iznosi čak do pet miliona.
Erdogan ovom operacijom pokušava da povrati sopstveni politički uticaj poljuljan gubitkom izbora u najvećem gradu I centru njegove finansijske moći – Istanbulu. On, takođe, želi da skrene pažnju sa aktuelnih razmirica sa Vašingtonom vezanih za tursku kupovinu ruskih raketnih sistema s-400. Izazivanjem nove ratne krize, Erdogan ponovo dolazi u centar pažnje velikih sila.
Istok neće, u ovom trenutku, dopustiti da zapad baci Erdogana na kolena. S druge strane SAD ne žele da Erdogan ( koji predvodi moćnu Tursku armiju, članicu NATO-a) padne u naručje Rusije.
Kakve to posledice može da ima na sigurnost u svetu, posebno u Evropi, može samo sa strahom da se pretpostavlja. Na severu Sirije su zatvori u kojima je zatočeno 12 hiljada pripadnika ISIS-a.
Veruje se da oni čine jezgro ove, kako Istok i Zapad tvrde, terorističke organizacije. Te zatvore čuvaju Kurdi. Sada su kurdske milicije na udaru Turske, pa će verovatno zatvori biti slabije čuvani. Strahuje se da bi bekstvo hiljada militantnih džihadista ( što će se verovatno i dogoditi) “oživelo” ISIS, probudilo ponovo rat u Siriji, ali i povećalo opasnost od terorizma u Evropi.
U kampovima ISIS-a na severu Sirije ima još uvek blizu 70 hiljada naoružanih boraca iz regiona i “dobrovoljaca” iz celog sveta, koji se vode kao izbeglice. Akcija turske vojske na severu Sirije preti revitalizuje ISIS i da rasplamsa vatru rata u celom regionu.
Naravno, to će izazvati nove stotine hiljada izbeglica koje će već utabanim stazama krenuti put Zapadne Evrope.
